Evropsko građanstvo i ustavni patriotizam

Pandemija korona virusa ponovo je stavila na agendu pitanje solidarnosti i ekonomske redistribucije unutar Evropske unije. Zdravstveni sistemi država Juga su najpogođeniji pandemijom, a došlo je i do ekonomske i socijalne krize. Zahtev za preraspodelom bogatstva, mutualizacijom dugova i zajedničkim finansiranjem ekonomskog oporavka u početku nije naišao na odobravanje „štedljivih” država. Za razliku od rasprava o krizi evropskog duga vođenih nakon Svetske ekonomske krize iz 2008. ovoga puta krizu su proizveli eksterni faktori, što je otupelo snagu argumenata zasnovanih na navodnoj neodgovornosti pojedinih država. Autor polazi od pretpostavke da je nadnacionalno udruživanje neophodno radi uklanjanja negativnih efekata ekonomske globalizacije. U tekstu ispituje evropsko građanstvo, te kako ovaj koncept može pospešiti stvaranje solidarnijeg poretka. Problem posebno predstavlja da ono što je „urgentno potrebno da se uradi je ekstremno nepopularno i stoga praktično nemoguće demokratski uraditi” (Offe 2013), a tiče se mutualizacije dugova i stvaranja jedinstvenog fiskalnog sistema unutar Evropske unije. Autor posebno ispituje oblik građanstva zasnovan na konceptu ustavnog patriotizma (Habermas 2006; Muller, 2010). Zajedničko sećanje na posleratnu pomoć nemačkoj ekonomiji (Young 2020) ovoga puta se može iskoristiti kao motivacija za slične politike solidarnosti.