Тематско-идејна обележја повести „Пустињак и шестопрсти” Виктора Пељевина

Уз романе, повести представљају један од најзначајнијих аспеката стваралаштва Виктора Пељевина, којима се, по мишљењу многих проучавалаца савремене руске књижевности, не удељује довољно пажње у анализама. Иако детаљније упознавање са Пељевиновим стваралаштвом и хронологијом његових издања наводи на закључак да зборници приповедака и повести представљају неку врсту „складишта” тема и идеја које писац касније развија у пуноцене романе, улога тих зборника у поетици писца није ништа мања у односу на романе. Ствар је у томе што се писац у краћим књижевним формама у потпуности усредсређује на одређену тему, идеју или посебан поступак стилистичког уобличавања текста. Управо је та особина учинила Пељевинове повести и приче, по свој прилици, најподеснијим формама за упознавање са суштином стваралачких концепција аутора. Такође, треба истаћи да иако ови текстови функционишу као „затворени светови”, на први поглед неповезани један са другим, зборници прича ипак заокружују скуп тема који, према схватањима Пељевина, на најбољи начин описује стање колективне свести руског друштва у оном периоду када су се ти текстови појавили. У овом раду се на примеру повести „Пустињак и шестопрсти” анализирају тематско-идејне карактеристике Пељевиновог стваралаштва у сфери кратке прозе.