Мотив двојника: „ја-двојници“ и „ти-двојници“

Од сенке, демона, одраза, сна, двојник добија све чистију људску форму, из домена оностраног селећи се у домен подсвесног. Ипак, рекло би се да постоје два основна типа двојника. Један тип излучује се центрифугалним аналитичким издвајањем другости, док се други тип двојника доводи у везу центрипеталним синтетичким силама којима се двоје саображавају једном. Једно је „ја-двојник”, који је персонификација отцепљеног дела ега и у односу је субординације са егом из којег је поникао. Други тип су „ти-двојници”, два физички истоветна или слична лика који су у више напоредном, мање борбеном односу.

Putovanje kroz francusko kulturno nasleđe

Vučelj, Nermin (2020), Francuska kultura: jezik, društvo i duhovnost kroz epohe. Knjiga I ‒ od romanizovane Galije do renesansne Francuske, Niš: Izdavački centar Filozofskog fakulteta.

Красота, которая не спасёт мир: западный классический образ женственности и молчание Достоевского

Противопоставлениям чувственной и соблазнительной женственности, причиняющей разорения, и чистой и целительной женственности, выражающей евангельские ценности и религиозную веру русского народа, выявленные, например, в литературных персонажах, таких как Настасья Филипповна в "Идиоте" и Соня Мармеладова в "Преступлении и наказании", в произведениях Достоевского встречается еще одно выражение женской красоты, которое само по себе проблематично. Оно имеет отношение к эстетическому идеалу, задуманному греческой культурой, и смоделированному в статуях Скопаса и Праксителя. В моральном и эстетичном мировоззрении великого писателя обе статуи Венеры Милосской и Венеры Медичи представляются в публицистике и литературных публикациях 1960-х годов повторяющейся ссылкой. Они вводят моральный вопрос, который, по-видимому, не имеет решения: человек в присутствии гармоничной и чувственной красоты (следовательно не адской или демонической, а языческой по своей природе) беззащитен, поскольку он ей не может противопоставить те духовные, евангельские ценности, в которые он верит и которые он понял в конце долгого и мучительного процесса внутреннего очищения. Красота Венеры Милосской и Венеры Медичи (последняя хорошо известна как в западноевропейской, так и в русской культуре XVIII и XIX веков) напоминает и потому соблазняет естественность человека. В известной статье, написанной в 1861 году, в ответ на высказывание Каткова, Достоевский утверждал, что только морально сильный человек может смотреть на две Венеры без беспокойства. В данной статье предлагается исследовать восприятие Достоевским идеальной женской красоты и ее места в творчестве писателя на основе его отношения к западной культуре.

О конгруенцији староруских збирних именица у Повести о минулим временима

У раду се на материјалу староруског споменика Повест о минулим временима разматра конгруенција збирних именица братиꙗ, дрѹжина, Рѹсь и родъ са заменицама, глаголима, партиципима, посесивима и придевима. Таква конгруенција могла је бити семантичка − када је реч уз коју збирна именица стоји у форми множине, или формалнограматичка − када је одговарајућа реч у форми једнине. Истовремено се врши поређење са српским језиком и разматра конгруенција у оквиру одговарајућих преводних еквивалената.

(Раз)откривање квир идентитета

Перишић, Игор (2020), Српски (о)квир. Прилози за читање српске књижевности у светлу квир теорије, Београд: Институт за књижевност и уметност.

Reassessing the Past: Memory and Identity in Toni Morrisonʼs Home

Toni Morrison’s superior literary oeuvre reconsiders the American past by introducing memories of subjects who have been ignored or misrepresented in official history, with particular attention to their identity construction. This paper aims to examine how the neglected history of African Americans is reconstructed in Morrison’s novel Home (2012) through remembrances of the protagonist, a Korean War veteran. His attempts to recall his personal and his family’s past shape the quest for identity. Concurrently, the narrative about the characters’ fates prompts a deeper retrospective of American race relations and debunks the myth of “the Fantastic Fifties” in the United States. Using scholarship on this topic and critical viewpoints of authors such as bell hooks about home in African Americans’ lives, this analysis seeks to explore Morrison’s novel Home, concentrating on how identity is constructed in the process of the main character’s remembrances of the past and growth toward self-respect

Поетички феномени књижевног опуса Десанке Максимовић

Тутњевић, Станиша (2020), Лирска мисаоност Десанке Максимовић, Београд: Свет књиге; Десанка Максимовић: Тражим помиловање, приредио Станиша Тутњевић, Београд: Свет књиге.

Акценатски дублетизам четворосложних придјева на Радио-телевизији Републике Српске

У раду се анализира један тип акценатских дублета у говору професионалних говорника, на материјалу информативног програма на јавном сервису у Републици Српској. Двојак изговор различитих форми четворосложних придјева представља системску појаву у говору и односи се на фреквентне придјеве страног поријекла изведене суфиксом -ски: економски, медицински, те на сложене домаће придјеве као нпр. малобројан, православни, средњошколски и сл. Овакви вишесложни придјеви могу се изговорити са акцентом на првом слогу, што у већини случајева не прихвата норма српског језика, или са акцентом на другом слогу. Евидентно је на основу сакупљене грађе да је процес савладавања норме у погледу изговора оваквих вишесложних ријечи започет, али га треба довршити јер су у питању изузетно фреквентне форме у јавној ријечи уопште, а не само у говору спикера и репортера.

Седамдесет година руског језика и културе у Бањој Луци (1951–2021)

-

Тематско-идејна обележја повести „Пустињак и шестопрсти” Виктора Пељевина

Уз романе, повести представљају један од најзначајнијих аспеката стваралаштва Виктора Пељевина, којима се, по мишљењу многих проучавалаца савремене руске књижевности, не удељује довољно пажње у анализама. Иако детаљније упознавање са Пељевиновим стваралаштвом и хронологијом његових издања наводи на закључак да зборници приповедака и повести представљају неку врсту „складишта” тема и идеја које писац касније развија у пуноцене романе, улога тих зборника у поетици писца није ништа мања у односу на романе. Ствар је у томе што се писац у краћим књижевним формама у потпуности усредсређује на одређену тему, идеју или посебан поступак стилистичког уобличавања текста. Управо је та особина учинила Пељевинове повести и приче, по свој прилици, најподеснијим формама за упознавање са суштином стваралачких концепција аутора. Такође, треба истаћи да иако ови текстови функционишу као „затворени светови”, на први поглед неповезани један са другим, зборници прича ипак заокружују скуп тема који, према схватањима Пељевина, на најбољи начин описује стање колективне свести руског друштва у оном периоду када су се ти текстови појавили. У овом раду се на примеру повести „Пустињак и шестопрсти” анализирају тематско-идејне карактеристике Пељевиновог стваралаштва у сфери кратке прозе.