MAPIRANJE ZAKONOM DEFINISANIH USLUGA SOCIJALNE ZAŠTITE U REPUBLICI SRBIJI ZA ŽENE I DECU ŽRTVE NASILJA U PORODICI I NJIHOVO RAZMATRANJE U KONTEKSTU ODGOVORA NA KRIZNU SITUACIJU IZAZVANU KORONAVIRUSOM

Predmet članka bio je normativni okvir kojim su definisane usluge socijalne zaštite i njihovo ostvarivanje u praksi u kontekstu odgovora na kriznu situaciju izazvanu koronavirusom. Cilj je bio da se ustanovi koje usluge socijalne zaštite namenjenih ženama koje preživljavaju nasilje u partnerskim odnosima i u porodici obezbeđuju jedinice lokalne samouprave, koliko one odgovaraju na njihove specifične potrebe, ali i koliki su i kakvi kapaciteti sistema socijalne zaštite da na te potrebe odgovori. Korišćene su kvantitativna (izračunavanje procenata) i kvalitativna (kategorisanje, deskripcija, komparacija) metoda. Ustanovljeno je da su usluge malobrojne, da nisu odgovarajuće geografski raspoređene, da su nedovoljno pristupačne za žene pripadnice višestruko marginalizovanih grupa, da se za njih izdvajaju minimalna budžetska sredstva, kao i da sistem nema dovoljno resursa i znanja da ih obezbedi. Uočene su dodatne poteškoće u kontekstu adaptacije pružanja usluga u kontekstu odgovora na kriznu situaciju izazvanu koronavirusom. U zaključku su date preporuke u pogledu toga šta je potrebno uraditi kako bi se uklonile postojeće prepreke.