KRIZA MODERNE CIVILIZACIJE – PERSPEKTIVE NIČEA I ŠELERA

Fridrih Niče, a kasnije i Maks Šeler, u određenoj meri sledeći Ničeovu perspektivu, promišljaju duboku društvenu i duhovnu krizu zapadne buržoaske civilizacije. Oni nastoje da otkriju uzroke ove krize i ponude rešenja za njeno prevazilaženje. Cilj rada je da se osvetle sličnosti i razlike između odgovora koji dva mislilaca pružaju na ovo pitanje. U radu se metodom komparativne analize predstavljaju i suočavaju Ničeova i Šelerova perspektiva u tumačenju krize moderne civilizacije, i načina njenog prevladavanja. Oba autora vide temelj krize u gubitku smisla, usponu nihilizma i preokrenutim i pogrešnim vrednostima koje društvo promoviše, a koje za koren imaju osećaj resantimana. Resantiman se tumači kao potisnuta, ali delatna mržnja nižih klasa (robova), u njihovom istorijskom i socijalnom usponu, prema starim, tradicionalnim višim klasama (gospodarima) i njihovim vrednostima, koje u moderno doba bivaju izložene rušenju i padu. Niče smatra da resantiman izvire iz hrišćanske religije i njene etike, i nastoji da ga prevlada kroz „afirmaciju životaˮ, voljom za moći kao voljom za život. Šeler odlučno odbija Ničeovo povezivanje hrišćanstva sa resantimanom. On smatra da dekadencija moderne civilizacije ima još dublji koren u odbacivanju vrednosti viših od života – duhovnih i religioznih vrednosti. U odgovoru na krizu moderne civilizacije on se zalaže za rehabilitaciju i reafirmaciju apsolutnog i večnog poretka vrednosti na čijem vrhu stoje vrednosti duha i svetosti. U radu se zaključuje da se uzroci krize nalaze u vladajućem ropskom moralu prožetom resantimanskim vrednostima kojima nedostaje volja za (životnu) moć (Niče), odnosno viši rangovi vrednosti (života, duha i svetog) (Šeler). Zajednički Ničeov i Šelerov filozofsko-politički stav je elitizam i prezir prema masama. Oba autora daju primat duhovnim elitama, oštro kritikujući mase zbog „nevrednosti” koje one oblikuju, i promovisanja socioekonomske (socijalistička) i političke jednakosti (liberalna demokratija). Šelerova pozicija se vremenom pomerila od konzervativno-hrišćanskog ka liberalno-sekularnom elitizmu, ali je zadržala ideju društvene hijerarhije, primenjujući je na poopštenu podelu između elite i mase.