USPON KRAJNJE DESNICE U SUSEDSTVU

Prikaz knjige: Peter Kreko, Attila Juhasz. 2017. The Hungarian Far Right: Social Demand, Political Supply, and International Context. Stuttgart: Ibidem-Verlag, p. 267.

U TRAGANjU ZA VRLINOM NACIONALIZMA

Prikaz knjige: Hazoni, Joram. 2021. Vrlina nacionalizma. Beograd: Clio – Institut za evropske studije, 273 str.

HIBRIDNA POSTMODERNIZACIJA SOCIJALNOG RADA

U ovome radu se raspravlja intenzitet, forma i stepen osvešćenosti postmodernizacije socijalnog rada. U tom smislu, pod postmodernizacijom socijalnog rada se podrazumeva njegovo diskurzivno/metanarativno smeštanje u kontekst globalno postmodernizovanih društva, kako na nivou spoljne institucionalne mreže značenja, tako i na nivou unutrašnjeg rekonfigurisanja, reformulisanja, redefinisanja i reorganizovanja po novim, postmodernim, načelima, agendama i zahtevima. Međutim, to ne znači apsorbovanje nekim drugim metanarativom, već formulisanje autentičnog metanarativa socijalnog rada. Objašnjenje posmodernosti i postmodernizacije ne mora nužno biti deo „intelektualno-spekulativneˮ sfere postmodernizma, modernističke teorije mogu biti integrisane sa postmodernističkim diskurzivnim protokolima u svrhu hibridnog objašnjenja nekog odnosnog fenomena. Takav stav/pozicija se afirmiše preko propitivanja/dekonstrukcije TIME/TIME modela i odnosa neoliberalnog metanarativa i metanarativa socijalnog rada.

POSLEDICE IZMENA ZAKONSKOG IZBORNOG PRAGA NA PREDSTAVLJENOST STRANAKA NACIONALNIH MANJINA – LOKALNI IZBORI U SRBIJI 2020. GODINE

Zakonski izborni prag od 5% važećih glasova funkcionisao je u izbornom sistemu Srbije faktički dve decenije. Od 2004. godine on nije primenjivan na izborne liste stranaka nacionalnih manjina. U jednom ciklusu lokalnih izbora, 2004. godine, bio je smanjen na 3%. Pred parlamentarne, lokalne i pokrajinske izbore 2020. godine u kontekstu pregovora vlasti i opozicije o uslovima za slobodne i pravedne izbore, jednostranom odlukom vlasti, zakonski izborni prag na svim nivoima smanjen je na 3%. Da bi se očuvao broj predstavnika stranaka nacionalnih manjina zakon je uveo bonus – količnici stranaka nacionalnih manjina prilikom pretvaranja glasova u mandate metodom najvećeg količnika uvećavaju se za 35%. Veća reprezentativnost predstavničkih tela, osnovni je argument kojim se pravdala ova velika izborna reforma. Stvarni motiv ovog izbornog inženjeringa je slabljenje najavljenog bojkota izbora od strane opozicije. Upozoravano je da je ovakvo rešenje suprotno ustavnim načelima o jednakosti biračkog prava i zabrani diskriminacije, da potencijalno može voditi fragmentaciji stranačkog sistema i dovesti do situacija da neka stranka koja je prešla izborni prag ostane bez predstavnika. Autentičnim tumačenjem zakona objašnjeno je da će se bonus primenjivati samo u slučaju da stranke nacionalnih manjina ne pređu zakonski izborni prag, ali samo za lokalne izbore. Rad analizira političke konsekvence snižavanja izbornog praga na lokalnim izborima u kontekstu proklamovanih ciljeva. Podaci pokazuju da nije došlo do rasta broja stranaka nacionalnih manjina na izborima. Stranke nacionalnih manjina po pravilu su osvajale veći broj mesta u lokalnim skupštinama. To je posebno izraženo kod Saveza Vojvođanskih Mađara kao dominantne stranke ove nacionalne manjine. U korpusu Bošnjaka i Albanaca gde postoji izraženija stranačka kompeticija taj rast je manji. Stranke malobrojnijih nacionalnih manjina dejstvom ovog mehanizma postale su vidljivije u lokalnim skupštinama. Da nije primenjeno autentično tumačenje broj poslanika stranaka nacionalnih manjina uvećao bi se dodatno i u pojedinim sredinama menjao bi odnos snaga u formiranju većine u lokalnim parlamentima. Zbog bojkota izbora i pandemije koji su uzrokovali manju izlaznost na izbore puno dejstvo novog mehanizma u izbornom sistemu ostalo je prigušeno. Političke posledice biće vidljivije i jasnije posle narednog izbornog ciklusa kada akteri bolje analiziraju njegove potencijale.

FRANCUSKA, UJEDINJENO KRALJEVSTVO I PERSPEKTIVE MULTILATERALIZACIJE FORMALNE STRATEŠKE KONTROLE NAORUŽANJA

Tokom američko-ruske debate o produžetku Novog START-a tokom 2019. i 2020. godine, obe zemlje su ponovo pokrenule pitanje multilateralizacije strateške ofanzivne kontrole naoružanja. Međutim, dok su SAD pozvale na učešće Kine, Rusija je još jednom ponovila hladnoratovski stav nekadašnjeg Sovjetskog Saveza o neophodnosti učešća Francuske i Velike Britanije u kontroli strateškog naoružanja. Imajući u vidu odbijanje Kine da se pridruži razgovorima o produžetka Novog START-a, na koje ih je u više navrata pozivala Trampova administracija, iz različitih razloga, svrha ovog članka je da istraži stavove Francuske i Velike Britanije, dve evropske države i članice NATO-a sa strateškim oružjem, u odnosu na ruski poziv i izglede i preduslove za multilateralizaciju kontrole strateškog naoružanja kroz njihovo učešće. U ovom nastojanju autorka koristi koncept strateške stabilnosti i analizira niz primarnih i sekundarnih izvora, uključujući hronologiju pregovora i sadržaj ugovora o kontroli strateškog naoružanja i drugih relevantnih ugovora, francuskih i britanskih strateških dokumenata, kao i izjave zvaničnika iz ovih i drugih relevantnih zemalja. Autorka zaključuje da bi se Velika Britanija i Francuska verovatnije uključile u formalnu kontrolu strateškog naoružanja ako su ispunjena najmanje tri skupa preduslova – „dozvola“ SAD -a i NATO -a, jednakost u strateškim snagama i tokom pregovora i poboljšano strateško okruženje.

CRNO OGLEDALO, ENHENSMENT I (NE)MOGUĆNOST ZABORAVLJANJA U DIGITALNO DOBA

Savremena kognitivna i eksperimentalna nauka sve više radi na istraživanju značenja i značaja zaborava. Zaboravljanje je jedna od najvažnijih mentalnih funkcija na individualnom nivou, ali i na socijalnom i nacionalnom, jer omogućava lečenje, pročišćavanje misli od teških sećanja, sprečava opsednutost problemima i eliminiše mogućnost psihosomatskih bolesti. Čuvena britanska TV serija Crno ogledalo, koja je postala simbol izazova koje moderna i futuristička tehnologija donosi čoveku, u nizu epizoda bavi se problemima koji nastaju usled opsednutosti gadžet kulture ukidanjem zaborava tehnološkim unapređenjem. Nekoliko epizoda zasnovano je na uređajima koji proširuju memoriju i čine je neprestano dostupnom čitavom nizu drugih subjekata kojima su dostupni podaci iz istorije ljudi. U dijalogu sa Brukerovim idejama, autor preispituje probleme koji se pojavljuju u ovom društvu budućnosti u kome nema zaborava i traži moguća rešenja.

KRIZA MODERNE CIVILIZACIJE – PERSPEKTIVE NIČEA I ŠELERA

Fridrih Niče, a kasnije i Maks Šeler, u određenoj meri sledeći Ničeovu perspektivu, promišljaju duboku društvenu i duhovnu krizu zapadne buržoaske civilizacije. Oni nastoje da otkriju uzroke ove krize i ponude rešenja za njeno prevazilaženje. Cilj rada je da se osvetle sličnosti i razlike između odgovora koji dva mislilaca pružaju na ovo pitanje. U radu se metodom komparativne analize predstavljaju i suočavaju Ničeova i Šelerova perspektiva u tumačenju krize moderne civilizacije, i načina njenog prevladavanja. Oba autora vide temelj krize u gubitku smisla, usponu nihilizma i preokrenutim i pogrešnim vrednostima koje društvo promoviše, a koje za koren imaju osećaj resantimana. Resantiman se tumači kao potisnuta, ali delatna mržnja nižih klasa (robova), u njihovom istorijskom i socijalnom usponu, prema starim, tradicionalnim višim klasama (gospodarima) i njihovim vrednostima, koje u moderno doba bivaju izložene rušenju i padu. Niče smatra da resantiman izvire iz hrišćanske religije i njene etike, i nastoji da ga prevlada kroz „afirmaciju životaˮ, voljom za moći kao voljom za život. Šeler odlučno odbija Ničeovo povezivanje hrišćanstva sa resantimanom. On smatra da dekadencija moderne civilizacije ima još dublji koren u odbacivanju vrednosti viših od života – duhovnih i religioznih vrednosti. U odgovoru na krizu moderne civilizacije on se zalaže za rehabilitaciju i reafirmaciju apsolutnog i večnog poretka vrednosti na čijem vrhu stoje vrednosti duha i svetosti. U radu se zaključuje da se uzroci krize nalaze u vladajućem ropskom moralu prožetom resantimanskim vrednostima kojima nedostaje volja za (životnu) moć (Niče), odnosno viši rangovi vrednosti (života, duha i svetog) (Šeler). Zajednički Ničeov i Šelerov filozofsko-politički stav je elitizam i prezir prema masama. Oba autora daju primat duhovnim elitama, oštro kritikujući mase zbog „nevrednosti” koje one oblikuju, i promovisanja socioekonomske (socijalistička) i političke jednakosti (liberalna demokratija). Šelerova pozicija se vremenom pomerila od konzervativno-hrišćanskog ka liberalno-sekularnom elitizmu, ali je zadržala ideju društvene hijerarhije, primenjujući je na poopštenu podelu između elite i mase.

EVROPA, JEDAN CILJ, JEDNA SUDBINA

Prikaz knjige: Foucher, Michele. 2019. L’Europe, un dessein, un destin. Paris: Edition Marie B, 126 str.

ODNOS IZMEĐU SJEDINЈENIH AMERIČKIH DRŽAVA I TURSKE: IZMEĐU PRIVIDNOG PRIJATELЈSTVA I PRIKRIVENOG ANIMOZITETA

Savez između Sjedinjenih Američkih Država i Turske koji je uspostavljen za vreme Hladnog rata se u decenijama koje su usledile posle ovog velikog globalnog sukoba našao pred mnogobrojnim izazovima. Naročito je interesantno posmatrati ovaj savez sa aspekta Sjedinjenih Američkih Država, kao neoimperijalnog hegemona čija se snaga nalazi u opadanju, i Turske, na čije se jačanje i širenje uticaja s pravom gleda kao na rađanja neoosmanizma. Dok je za vreme trajanja Hladnog rata ovaj savez bio relativno pouzdan takva situacija se kasnije u značajnoj meri promenila. Od odnosa u kome su obe strane znale šta da očekuju jedne od druge došlo se do odnosa u kome je počeo jačati prikriveni animozitet. Imajući u vidu da se rad bavi veoma kompleksnim geopolitičkim fenomenom korišćenje geopolitičkog metoda postaje izuzetno značajno. Ovaj metod je naročito značajan jer omogućava sagledavanje uzročno-posledične veze geografskog i političkog sa stanovišta različitih interesa u kontekstu međunarodnih odnosa. Kako geopolitički problemi predstavljaju višedimenzionalne fenomene primena analize i sinteze kao opštih naučnih metoda je svakako nezaobilazna. U radu su, takođe, korišćeni analiza sadržaja, istorijski, geografski i komparativni metod.

O NADLEŽNOSTI ZA DONOŠENJE MERA TOKOM VANREDNOG STANJA – POVODOM ODLUKE USTAVNOG SUDA SRBIJE

Tokom prošlogodišnjeg vanrednog stanja, zbog nemogućnosti da se Narodna skupština sastane, Vlada Republike Srbije je uz supotpis predsednika Republike, donela Uredbu kojom je trebalo da propiše mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava kako bi se što efikasnije izašlo na kraj sa epidemijom virusa korona. Nekoliko dana kasnije ministar unutrašnjih poslova je doneo Naredbu na osnovu ovlašćenja sadržanih u uredbi. U oktobru 2020. godine, Ustavni sud Srbije je cenio ustavnost pomenute Uredbe. Predmet ovog rada predstavlja tumačenje ustavnih odredbi koje se tiču propisivanja mera kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava tokom vanrednog stanja, kao i ocena aktivnosti i pravnih stavova Vlade, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ustavnog suda. Cilj rad je da ukažemo na nedoumice koje postoje u našem pravnom sistemu u ovoj materiji, i predložimo drugačiji pristup od onoga koji su ponudili najviši državni organi, kako bi se u nekoj budućoj situaciji postupalo u skladu sa ustavotvorčevom voljom i eventualno popunile postojeće pravne praznine i otklonile nedorečenosti. U radu je pored pozitivnopravnog korišćen i uporedno-pravni metod, analizirane su dve odluke Ustavnog suda, upotrebljena je savremena literatura iz navedene oblasti, ali su konsultovani i klasični pravni i politikološki tekstovi. Sažeto, glavni zaključak rada je da su Vlada i predsednik Republike postupili suprotno izričitoj ustavnoj normi, a da je Ustavni sud propustio da takav akt sankcioniše.