ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ „ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛИТЕТ: ПОЈАМ, ПОЈАВНИ ОБЛИЦИ, КРИВИЧНА ДЕЛА И КРИВИЧНИ ПОСТУПАК“, АУТОРА ПРОФ. ДР МИЛАНА ШКУЛИЋА, РЕДОВНОГ ПРОФЕСОРА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Крајем 2015. године, Службени гласник у Београду издао јемонографију др Милана Шкулића, редовног професора Правног факултетаУниверзитета у Београду, под називом: Организовани криминалитет:појам, појавни облици, кривична дела и кривични поступак. Дјело је обима672 странице, а рецензије су потписали угледни професори и научниципроф. др Зоран Стојановић (Правни факултет Универзитета у Београду),проф. др Станко Бејатовић (Правни факултет Универзитета у Крагујевцу)и др Јован Ћирић (Институт за упоредно право у Београду). Научна истручна јавност је изузетно позитивно прихватила наведено издање, тимприје што аутор више од 13 година систематски изучава проблематикуорганизованог криминалитета.

КОРЕЛАЦИЈА СЛАБЕ ДРЖАВЕ И СТРУКТУРАЛНИХ ФАКТОРА У ОПСТАНКУ И ШИРЕЊУ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА КАО ТРАНСНАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЈЕДНОСНЕ ПРИЈЕТЊЕ

Трговина људима је у теорији међународних односа,односно у савременим теоријама безбједности одавно препозната каотранснационална безбједносна пријетња. У глобалној борби противовог феномена, као један од субјеката безбједности се јавља и држава.Међутим, у постојећим теоријским дискурсима присутан је критичкитеоријски приступ који сматра да држава данас не само да нијесубјекат безбједности у новијој историји него је извор небезбједности,односно безбједносних пријетњи, како по своје грађане тако и шире умеђународном контексту.Стога, предмет анализе овог рада су теоријски дискурси/дебате одоприносу слабе државе и структурних фактора/ефеката глобализацијеу опстанку и прелијевању трговине људима у међународном контексту.С једне стране, анализирају се теоријски приступи који одређују разлогеи обавезе – због чега држава има одговорност да спречава феноментрговине људима, као и приступи који акценат стављају на слабудржаву која доприноси опстанку тог феномена. Међутим, аутор се, сдруге стране, осврће и на теоријске приступе који његују стајалиштада трговина људима није безбједносни проблем само слабих, него ијаких држава. Односно, фокус пажње се помјера на утицај структурнихфактора (ефекти глобализације, ставови према полу, потражња запроституткама...) који легализују трговину људима кроз политику итокове капитализма, чиме људско биће, у најбољем случају, постајепредмет „робне“ размјене капиталистичке економије кроз секс-индустрију или постаје жртва трговине људима. Кроз овакав однос,јаке земље глобалног свијета поред тога што стимулишу и легализујутрговину људима, по принципу понуде и потражње привлаче и регрутујуљудска бића из слабих држава и стављају их у процес експлоатације.На крају, циљ овог рада јесте да се покуша кроз теоријске поставкеи скромне емпиријске индикаторе дијелом помјерити тежиште са слабедржаве на јаке државе кроз приказ глобалних структурних факторакоји, такође, доприносе опстанку и ширењу трговине људима, што ихсве заједно доводи у корелацију (стање суодносности) са трговиномљудима.

НОВИНЕ У ДЕФИНИСАЊУ ПОЛИЦИЈСКИХ ОВЛАШЋЕЊА У ЗАКОНУ О ПОЛИЦИЈИ И УНУТРАШЊИМ ПОСЛОВИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Закон о полицији и унутрашњим пословима, поредконтроверзи везаних за процедуру доношења, произвео је низполемика садржајног карактера. У раду се даје краћи приказ појединихполицијских овлашћења која су овом законом уведена или другачиједефинисана, а чијом примјеном би требало да се обезбиједе условида полиција дјелотворније обавља послове из своје надлежности.Аутор у раду ближе појашњава нека од полицијских овлашћења која суиновирана или другачије дефинисана и то: прикупљање обавјештења;потрага за лицима и предметима; преглед лица, предмета и превознихсредстава; противдиверзиони преглед и надзор и снимање јавногмјеста.

ДИВЕРГЕНТНОСТ ПОЈМА БЕЗБЈЕДНОСТИ У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА

У овоме раду говорићемо о појму безбједности усавременим међународним односима. Наиме, појам безбједностиодувијек је био дивергентан појам. Постојала су и постоје опречнамишљења о самом дефинисању појма безбједности. Под безбједношћу сеподразумијева и безбједност појединца и безбједност државе. Класичносхватање безбједности подразумијевало је физичку сигурност истабилност државе, дакле, одуство конфликата. Међутим, у савремениммеђународним односима усљед различитих пријетњи и изазова сакојима се суочава свака држава долази до усложавања самог појма ипријетњи безбједности. Према томе, у савременом друштву концептбезбједности подразумијева широк дијапазон појмова и значења.Методом анализе и дескрипције дефинисаћемо појам безбједности,анализирати и представити савремене изазове безбједности, те начинеосигуравања исте.

КРИМИНАЛИСТИКА – ОТКРИВАЊЕ И ДОКАЖУВАЊЕ (Том I, II)(вријеме пролази, дјела остају)

Криминалистика у свом развоју пролази кроз различитепериоде, у којима се појављују, дјелују, одлазе њени иницијатори,сљедбеници, критичари. Један од људи који је на просторима Балкана, аи шире, засигурно означио вријеме јављања, установљења, афирмације,па и критике криминалистичке мисли и праксе јесте проф. др ВладимирВодинелић.У славу и захвалност професору и његовoм криминалистичкомдјелу, које и након 22 године од његовог „одласка“ и даље сија умислима, срцима криминалиста, у криминалистичкој професијичаст је презентовати и стално обнављати знања из изворнихкриминалистичких дјела. У овом раду ће се покушати презентовати иподсјетити криминалисте и ширу јавност на један „епохални“ сегментсвеукупне професорове криминалистичке мисли и дјела. „Двотомна“криминалистика, како је и сам аутор назвао – „Криминалистикаоткривање и докажување“, у криминалистичкој јавности присутнаје пуне три деценије. Ово дјело и данас сигурно представља врхунацкриминалистичке мисли, коју је професор посветио својим студентима– магистрантима, докторантима, криминалистима, као и свима онимакојима је до научне криминалистичке мисли стало. Како је и сам рекао,двотомна криминалистика представља покушај стварања „Системакриминалистике“, те представља органску цјелину и надградњуосновних уџбеника.Данас, у вријеме када се још није искристалисао јасан односкриминалистике и кривичног процесног права у сфери откривања,разјашњавања и доказивања кривичног дјела и учиниоца, двотомнакриминалистика представља најбоље штиво за коначно усвајањеинтегралног схватања теорије и праксе доказа и доказивања. Због тога,и много чега другог, у раду ће се дати краћа презентација овог дјела,са извјесним коментарима, оцјеном актуелности у данашњем времену,па и могућим критичким освртима. Све то се чини у циљу захвалногподсјећања на велике мисли аутора, нашег професора, са жељом да иовим путем још нешто сазнамо, научимо, да не заборавимо.

ОБЛИЦИ И КАРАКТЕРИСТИКЕ КРИВИЧНИХ ДЈЕЛА КОЈА СЕ ВРШЕ НА ШТЕТУ ПОТЕНЦИЈАЛНО УГРОЖЕНИХ ОБЈЕКАТА (БЕНЗИНСКИХ СТАНИЦА)

Све облике угрожености, било у радним илиборавишним срединама, треба схватити као објективну и субјективнукомпоненту динамичког развоја организација и друштвених заједница,али тако да ефикасним чувањем, превентивно-заштитним системомконкретне организације или друштвене заједнице покушамо смањитии отклонити све облике угрожености. Према томе, суштинско питањесваког предузећа, гдје се мисли и на бензинске станице јесте како наодговарајући начин штитити и заштитити људе и своју имовину.Одговор на постовљено питање проналази се у неспорном значају иважности система обезбjеђења лица и имовине. Наиме, штићени објектисе могу подијелити у више група. У једну од група за обезбjеђење спадајуи објекти за производњу, прераду, дистрибуцију и складиштење нафте,нафтних деривата и гаса. Бензинске станице су усамљени објекти,без обзира на то да ли се налазе у урбаној средини или далеко од ње,па мјере којима је потребно заштитити како имовину тако и људскепотенцијале треба организовати и спровести на најбољи могући начину циљу постизањa максималне заштите штићених вриједности. Да бисе могло управљати ризицима на одређеном локалитету, потребно јепрво анализирати основне изворе угрожавања. У раду се анализирајунајучесталији извори угрожавања бензинских станица са акцентом наимовинском криминалитету, врши се сагледавање структуре и динамикепојаве, одређивање те преглед статистичких података на основу којихће се покушати дати криминалистичка прогноза криминалитита забудући период. Локалитет за који су обрађивани подаци и на коме сепроучава појава јесте подручје које оперативно покрива ЦЈБ Бијељина.

УЛОГА И ЗНАЧАЈ (ЛИСТИНГА) ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИХ БАЗНИХ СТАНИЦА У КРИМИНАЛИСТИЧКО-ОПЕРАТИВНОМ РАДУ

Криминалистички аспект базних станица се огледа крознеколико сегмената који омогућавају долазак до одређених података,информација и сазнања у погледу индиција о нечијој (не)присутностина одређеном подручју за конкретан период. Оперативним кориштењеммогућности које пружају базне станице, те адекватним и благовременимкомбиновањем са другим оперативно-тактичким мјерама и радњама иистражним радњама може да се дође до одређених индиција у погледунечије криминалне активности, примарно посматрајући наведено крозприсутност, односно неприсутност сумњивих лица на мјесту извршењакривичног дјела у вријеме извршења дјела. Наиме, преко базнихстаница се, на посредан начин, за одређено вријеме или за одређенипериод могу локализовати корисници одређених телефонских бројеваили мобилних телефона на подручју које „покрива“ базна станица.Такође, базне станице омогућавају накнадно, посредно и прилагођено„праћење“ одређених корисника телефонских бројева или мобилнихтелефона лоцирањем преко базних станица преко којих остварујукомуникацију.

ПОВЕЗАНОСТ УСПЕХА У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ И СПРЕМНОСТИ ГРАЂАНА ЗА РЕАГОВАЊЕ У ПРИРОДНИМ КАТАСТРОФАМА

У раду су изнети резултати квантитативногистраживања повезаности успеха у средњој школи и спремности грађаназа реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у РепублициСрбији. Истраживање је обављено 2015. године у 19 општина у Србијиса присутним ризиком од настанка поплава. Реализовано је применомстратегије анкетног испитивања у домаћинствима коришћењемвишеетапног случајног узорка којим је обухваћено 2500 грађана.Резултати истраживања указују да постоји статистички значајнаповезаност са одређеним променљивама: превентивне мере, новчанасредства, подизање нивоа река, ниво спремности, ндивид. спремност,спремност домаћинства, спремност лок. заједнице, спремност државеитд. Оргиналност истраживања произилази из чињенице неиспитаногутицаја успеха у средњој школи на спремност грађанā. Резултати могубити искоришћени приликом креирања стратегије унапређења нивоаспремности грађана за реаговање с обзиром на успех у средњој школикоји су остварили грађани.

УЗРАСТ АДОЛЕСЦЕНАТА И (НЕ)КОНСТРУКТИВНОСТ ЊИХОВОГ РЕАГОВАЊА НА ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

У већини истраживања о вршњачком насиљу, фокусинтересовања истраживача је био на облицима и учесталости насиља,а знатно рјеђе на начинима реаговања младих на насиље. Када су сеистраживачи и бавили начинима реаговања младих на насиље, тада сууглавном испитивали понашање насилника и жртава, а знатно рјеђе суиспитивали начине реаговања посматрача насиља. А вршњачко насиљесе често дешава пред другим вршњацима – свједоцима. Резултатибројних истраживања показују да су пасивни посматрачи или свједоциприсутни у великом броју случајева насилничког понашања. Они могу,чињењем или нечињењем, подстицати насиље, али својом активношћу,такође, могу покушати зауставити насиље, односно могу реаговатинеконструктивно или конструктивно. С обзиром на то да постоје узраснеразлике адолесцената у испољавању насилничког понашања, логичноје претпоставити да постоје узрасне разлике међу адолесцентима уњиховом реаговању на насиље међу својим вршњацима.Резултати великог броја релевантних истраживања показују давећи ниво конструктивности у реаговању на вршњачко насиље показујумлађи адолесценти.Приказани резултати у овом раду могу бити корисни при креирањупревентивних програма чији би циљ био спречавање вршњачкогнасиља.

ИНТЕГРАТИВНИ ПРИСТУПИ У ИЗУЧАВАЊУ ЕТИОЛОГИЈЕ ДЕПРЕСИВНОСТИ У АДОЛЕСЦЕНЦИЈИ

Научно поље етиологије депресивности у дјетињствуи адолесценцији је сваким даном богатије за нова и дубља сазнањакако о факторима који их подстичу и одржавају, тако и о повезаностидепресивности са осталим поремећајима. Брзина доласка новихтеоријских парадигми и моделa у свијет науке је везана за све већи бројсофистицираних метода истраживања, које управо својим разликамадоводе до важности и наглашавања извјесних фактора који нису истикод различитих истраживача. Тражење за одговорима шта узрокуједепресију подразумијева интегративни приступ, односно савремениприступ изучавању депресивности не даје предност нити једној теоријикоја у својој основи наводи пресудне факторе за развој овог поремећаја. Упрвом дјелу рада, аутори ће се осврнути на основне поставке биолошких,психoaналтичких, бихевиоралних и когнитивних теорија чија имена већуказују на природу фактора који заговорници ових теорија стављају упрви план када је у питању етиологија депресивности, док ће други диорада садржати основе интегративног приступа који на депресију гледана један сложени начин у односу на специфичне теоријске приступе. Кадасе говори о интегрисању различитих теоријских принципа у тумачењунастанка депресије, најчешће се мисли на био-психо-социјални дијетеза– стрес модел и Брофенбренеров еколошки модел.