УТИЦАЈ ПРЕТПЛАТЕ И ПРОДАЈЕ КЊИГА И ЧАСОПИСА НА СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПОКРЕТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

После појављивања српске књиге, штампе на српском јези-ку и ћириличном писму, које је пратила продаја и претплата, књиге и штампа постају носиоци и ствараоци културног и националног покрета у целом срп-ском и словенском свету, не само ослобођене Србије, Срба и Словена у Хаб-збуршкој монархији, него и сиромашне и неразвијене Босне и Херцеговине у саставу Османске царевине.Са наступом револуционарног XIX века и појавом световне интелиген-ције и филозофије, међу интелектуалним представницима Православне цркве и њених књига, та нова интелигенција, са својим новим књигама постајала је носилац наступајућег националног препорода, који ће током времена доживети процват на традицији верског и црквеног покрета. Ти процеси код Срба из осло-бођене Србије и Срба и Словена пречана и Далматинаца почињу да обухватају и Србе у Босни и Херцеговини. Истовремено с окружењем, они траже право на стварање националне државе. Захтеви су расли брзином којом је растао и број људи у друштву који је био кадар да чита ''учене'' књиге. У тај круг спадао је православни темишварски владика Петар Петровић, који је поседовао библиотеку од 910 књига, као и учени племић Сава Текелија са 5.246 књига. Списак није дуг, али би му се могло додати још десетак Срба тога времена.Културна и национална улога српске књиге почивала је на основама које су својим делима саградили Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић. На који начин и колики је утицај тих књига био у српском простору, па и у Босни и Херцеговини, касније ће да пише професор Стојан Новаковић, наводећи скорове-ковне примере поклона, продаје и претплате на њихове књиге.

ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ ПРОШЛОСТИ ПЕТРОВАЧКОГ КРАЈА: ВОЂЕНИЦА

Циљ овога рада је да понуди синтезу вјеродостојних истра-жених података који ће омогућити аргументовану сазнајну оријентацију о про-стору, становништву и културним знаменитостима насеља Вођеница у Општи-ни Босански Петровац. Овај чланак је прилог бољем познавању богате култур-не прошлости петровачког краја као подлоге за његово будуће систематсконаучно истраживање.

Bojan Stojnić, Banja Vrućica: Vijek u službi zdravlja, ZTC ''Banja Vrućica'' AD i Arhiv Republike Srpske, Banjaluka 2019, 150 str.

У септембру ове године из штампе је изашла монографија о Бањи Вру-ћици аутора Бојана Стојнића, у издању Здравствено-туристичког центра "Бања Врућица" а. д. и Архива Републике Српске.

ДОБРОТВОРИ ''ПРОСВЈЕТЕ'' – СРПСКОГ ПРОСВЈЕТНОГ И КУЛТУРНОГ ДРУШТВА СРБА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Деценијама пошто је основана у Сарајеву 1902. године, ''Просвјета'', Српско просвјетно и културно друштво Срба у Босни и Херцего-вини, развија значајну и разнородну дјелатност, а основана је на иницијативу академски образованих чиновника Срба. Један или први задатак је био помага-ње Срба ђака који уче у средњим, занатлијским и великим школама Босне и Херцеговине и Аустроугарске монархије. За богату дјелатност ''Просвјете'' била су неопходна и значајна материјална средства, а добар дио прихода остварен је и прилозима добротвора друштва, укупно њих осамдесет и седам. Овдје поми-њемо само неке од њих, како бисмо њихово дјело вратили у сјећање и можда још нешто.

КОЗАЧКА ДИВИЗИЈА У НДХ (1943–1945)

На основу архивске грађе, објављених извора и литературе, приказан је положај Козачке дивизије у НДХ. У раду се обрађује оснивање дивизије и њен долазак на простор НДХ и Југославије. У фокусу истраживањa је однос Козачке дивизије према локалном становништву, као и према НДХ и НОП-у.

Часопис ''Топола'', година V, број 5, ЈУ ''Спомен-подручје Доња Градина'' Доња Градина – Козарска Дубица, Доња Градина 2019, стр. 288

Пети број часописа Јавне установе ''Спомен-подручје Доња Градина'' изашао је 2019. године. У четири од пет предвиђених рубрика ''Тополе'' обја-вљено је укупно 15 текстова, oд којих седам у ''Студијама о рату и геноциду'', четири у ''Прилозима'', а по два текста у ''Документима и сјећањима'' те у ''Ста-вовима''.

РАД АРХИВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НА ПОЉУ ИЗДАВАЧКЕ И ИЗЛОЖБЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ У 2019. ГОДИНИ

Дјелатност Архива Републике Српске регулисана је Законом о репуб-личкој управи, Законом о архивској дјелатности и подзаконским прописима, а обавља се у оквиру двије основне организационе јединице: Сектора за заштиту архивске грађе у архиву и Сектора за заштиту архивске грађе ван архива, правне и опште послове.Архив Републике Српске је, осим редовних активности на пословима заштите, сређивања, обраде и коришћења архивске грађе, посветио велику пажњу културној и научној дјелатности. Самостално или у сарадњи са другима приредили смо бројне изложбе архивских докумената, објавили више научних и стручних књига, два зборника докумената и један часопис, одржали неколико промоција и семинара и учествовали у раду више научних и стручних скупова, конференција, савјетовања и конгреса. Посебно смо поносни на нашу издавач-ку и изложбену дјелатност. Архив је већину своје изложбене и издавачке дје-латности реализовао у сарадњи са струковним Удружењем архивских радника Републике Српске.

ARHIV U DOBOJU: 65 GODINA

U ovom radu prikazan je istorijat Arhiva u Doboju, koji je osnovan 16. februara 1954. pod nazivom Gradski arhiv Doboj. Tekst prati razvoj Arhiva od njegovog osnivanja, preko ukidanja i uključivanja u Istorijski arhiv Tuzla 1968. godi-ne, njegove obnove u samostalnu ustanovu 1973. i konačne integracije u Arhiv Republike Srpske 1993. U radu su prikazani osnovni podaci o kadrovima, prosto-rijama, smještaju, arhivskoj građi, najvažnijim aktivnostima, kao i teškoćama i izazo-vima nastalim nakon velikih poplava 1965. i 2014.

БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКЕ ПРОТИВРЈЕЧНОСТИ У СВЈЕТЛУ СХВАТАЊА И ТУМАЧЕЊА ДЈЕЛА ПЕТРА ll ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША ПЕДЕСЕТИХ ГОДИНА ДВАДЕСЕТОГ ВИЈЕКА

Сагледавајући садржаје којим је 1951. године обиљежена стогодишњица смрти Петра ll Петровића Његоша, аутор у раду анализира однос Комунистичке партије Југославије према великом пјеснику и разматра како су, идеологијом партије на власти инспирисана, схватања и тумачења Његошеве владавине и књижевног дјела утицала на промовисану политику братства и јединства и питање идентитета босанскохерцеговачких муслимана током педесетих година двадесетог вијека. Такође, аутор анализира колико су различита схватања ове значајне историјске личности и његовог стваралаштва дјеловала на усложњавање укупних политичких и међунационалних односа у Босни и Херцеговини.

Izvještaj sa Međunarodne konferencije ''Tuzlanski arhivski dani'', Tuzla, 27–28. septembrа 2019.

U organizaciji Društva arhivskih zaposlenika Tuzlanskog kantona održana je 27. i 28. septembra 2019. godine u hotelu ''Mellain'' u Tuzli Međunarodna konferen-cija pod nazivom ''Tuzlanski arhivski dani''. Konferencija je okupila stručnjake iz oblasti arhivistike, historije i informaciono-komunikacijskih tehnologija iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Izloženo je 19 naučnih radova sa okvirnom temom ''Elektronski zapisi kao historijski izvori četvrte generacije – značaj, zaštita i korištenje''. Riječ je o veoma aktuelnoj temi s obzirom na činjenicu da u arhive već godinama stiže sve više digitalne građe.