УРБАНА ФЛОРА БИЈЕЉИНЕ

На урбаном подручју града Бијељине забиљежено је присуство 442 врсте васкуларних биљака. Међу најзаступљенијим фамилијама посебно се истичу Compositae, Poaceae, Fabaceae, Lamiaceae и Brassicaceae. Већи- на биљака у урбаној флори Бијељине припада животној форми хемикриптофита (38.46 %). У високом проценту заступљена је животна форма терофита (33.03 %). Остале животне форме присутне су у мањем проценту у истра- живаној флори: геофите (9.73 %), фанерофите (8.14 %), скандетофите (4.07 %), хидрофите (3.39 %) и хамефите (3.17 %).

ГИС БАЗИРАНИ МОДЕЛ КЛАСИФИКАЦИЈЕ КЛИМЕ ЗАСНОВАН НА ХИДРОТЕРМИЧКОМ КОЕФИЦИЈЕНТУ Г. Т. СЕЉАНИНА

У овом раду приказан је иновативни методолошки поступак за класификацију климе. Аутори су развили ГИС базирани модел класификације климе заснован на хидротермичком коефицијенту Г. Т. Сељанина (HTC). Улазни параметри на основу којих се врши класификација су вриједности HTC и број мјесеци са просјечним температурама ваздуха већим од 10°C. Развијени ГИС модел омогућава аутоматизовану класификацију климе за било које подручје или временско раздобље. Поред разраде и описа модела у раду је дат примјер класификације климе на студији случаја за Босну и Херцеговину.

ОДРЖИВИ РАЗВОЈ У ПРОЦЕСУ ОЖИВЉАВАЊА НАСЉЕЂА ХЕРЦЕГОВИНЕ: ПРИМЈЕР СЕЛА УВЈЕЋА

Свједоци смо све израженије свијести о значају културне баштине. Она је незамјењив и необновљив стратешки ресурс одрживог развоја. Да ли смо створили услове за њено очување и даље коришћење у будућности? Ако дјелујемо у смјеру остваривања културне, еколошке, економске и туристичке одрживости, стварају се услови да и будуће генерације задовоље своје властите потребе за учењем. У раду је анализиран примјер традиционалног села Увјећа у Херцеговини које је на прагу изумирања. Циљ истрaживања су могући правци његовог одрживог развоја, односно опстанка. Методе које се користе у раду су анализа, синтеза, метода моделирања и студија случаја.

МОГУЋНОСТИ ТУРИСТИЧКЕ ВАЛОРИЗАЦИЈЕ ГЕОПОТЕНЦИЈАЛА ПОДРУЧЈА ЗУБАЧКА УБЛА – ГРАД ТРЕБИЊЕ – ПРИСТУП ПРОСТОРНО-ФУНКЦИОНАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ

Предмет рада је геопросторна цјелина Зубачка Убла, дио административне територије Града Требиње. Убла располажу природним и антропогеним вриједностима значајним за развој туризма. Њихово стављање у функцију има велики потенцијал који може обогатити туристичку понуду Града Требиња и тиме доприносити укупном развоју. Посматрана геопросторна цјелина има повољан географски положај и изузетну хетерогеност у којој су идентификовани и анализирани потенцијални туристички мотиви, предложени облици туристичке вало- ризације издвојених географских потенцијала и микролокалитета. Предложена валоризација и просторно-функ- ционална организација анализиране просторне цјелине у контексту је успостављања концепта одрживог руралног туризма и задржавања идентитета мјеста. Рад има апликативни карактер.

ОРЛОВАЧКО ЈЕЗЕРО – КВАЛИТЕТ ВОДЕ И ПРОБЛЕМ ОДРЖИВОСТИ

Током љета 2016. године урађене су анализе физичко-хемијских, санитарно-микробиолошких и сапробиолошких параметара квалитета воде Орловачког језера, једног од бројних глацијалних језера Зеленгоре. Утврђен је квалитет воде два извора којима се језеро напаја водом, укључујући и његову “отоку”. Истраживање је показало да је језерска вода хиперсатурисана, те да има повишену pH вриједност. Измјерене вриједности ових параметара одговарале су водама лошег еколошког статуса, односно еутрофним водама. Вриједности осталих праћених параметара биле су у очекиваним границама. До хиперсатурације је дошло усљед фотосинтетске активности макрофита на површини језера, која формира и подводне ливаде. Сапробиолошка анализа квалитативног и квантитативног састава фитопланктона указује на воду друге класе. Вода извора којим се језеро напаја изврсног је квалитета, а језерске “отоке” је мутна и оптерећена суспендованим материјама.

ГЕОГРАФСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ О ВОДАМА СРБИЈЕ

У Србији постоје развијени географско информациони системи (ГИС) сервиси и информациони системи о водама који су у власништву различитих државних субјеката. Ови информациони системи и ГИС сервиси функционишу одвојено један од другог, те се такво стање мора превазићи јер не доприноси квалитетном мониторингу водних ресурса на националном нивоу. Интеграција различитих ГИС сервиса и хидрографских информационих система Србије у јединствен информациони систем за потребе мониторинга вода намеће се као императив у данашњим сложеним климатолошким и еколошким условима у држави. У раду се даје преглед до сада развијених ГИС сервиса и информационих система о водама и износи предлог организацијских и технолошких решења интеграције тих сервиса и информационих система у јединствен информациони систем за потребе управљања водним ресурсима на простору Србије.

ПРОМЈЕНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ВАЗДУХА У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ У ПЕРИОДУ 1961‒2016. ГОДИНЕ

У раду се анализирају промјене температуре ваздуха у Источној Херцеговини у периоду 1961‒2016. године. На основу података о мјесечним средњим, средњим максималним и средњим минималним температурама ваздуха са метеоролошких и падавинских станица у Источној Херцеговини анализирани су трендови, распоред према перцентилима и промјене у односу на просјечне вриједности у референтном периоду 1961−1990. годи- не. Резултати истраживања показују да је на простору Источне Херцеговине присутна тенденција загријавања. Значајне позитивне трендове на годишњем нивоу испољавају како средње (0.1−0.3°C по деценији), тако и средње максималне (0.3−0.4°C по деценији) и средње минималне (0.1−0.4°C по деценији) температуре ваздуха. Повећање температура ваздуха присутно је током цијеле године, али је најизраженије у сезони љето (средња и средња минимална температура порасла је за 0.3−0.6°C по деценији, а средња максимална за 0.5−0.6°C), а нарочито током два најтоплија мјесеца, јула и августа.

ОДРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРНОГ МИШЉЕЊА. ОД КОНЦЕПАТА КА КОНЦЕПЦИЈАМА

У раду се даје приказ различитих приступа у дефинисању феномена просторног мишљења. Анализа показује да је у оквиру тих покушаја могуће издвојити елементе који су им заједнички ‒ концепти простора, различити видови представљања тог простора и оперативно комбиновање тих активности у процесу резоновања. Тврдимо да адекватна дефиниција просторног мишљења, поред тога, мора имати и један дубљи слој који би повезивао наведене елементе у кохерентан логичко-језички систем. Тај елемент, тврдимо, представљају концепције просторности. Сходно томе, истраживања у области просторног мишљена морају укључити резултате анализа на нивоу филозофских теорија простора, савремених неурофизиолошких истраживања и критичке теорије друштва.

УСКЛАЂИВАЊЕ РАДА И РОДИТЕЉСТВА ‒ СТАВОВИ ЗАПОСЛЕНИХ ЖЕНА У ГРАДУ БАЊОЈ ЛУЦИ

Предмет истраживања је анализа ставова запослених жена, млађих од 50 година, о потреби усклађивања рада и родитељства на простору града Бања Лука. За потребе истраживања кориштен је демографски метод, системско-структурна анализа и статистичка обрада података добијених на основу анкетног истраживања на репрезентативном узорку. Анализа ставова анкетираних запослених жена, потврдила је хипотезу да постоји потреба за додатном афирмацијом мјера пронаталитетне популационе политике у Републици Српској, јер највећи број и анкетираних запослених жена жели већи број дјеце, у односу на до сада остварени број дјеце. Добијене резултате можемо сматрати поузданим за доношење ставова и препорука за усклађивање рада и родитељства у сврху спровођења пронаталитетних мјера у популационој политици Републике Српске.

ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ РУСКИХ КАРТОГРАФА У 19. ВЕКУ

У 19. веку Србија и Црна Гора су водиле борбе за слободу и повратак на европску историјску сцену. У томе су имали значајну подршку Русије, која је имала своје геополитичке и геостратешке циљеве на Балканском полуострву, у вези са решавањем тзв. „Источног питања“ тј. питања геополитичког наслеђа Eвропске Турске. Руски картографи су радили на припреми прецизних топографских карата балканске ратне позорнице, на којој је Русија у току 19. века водила четири рата против Отоманске империје. У овом раду разматрају се први радови руских картографа на тлу Србије и Црне Горе, непосредно после руско-турског рата 1828‒1829. и Хатишерифа 1831. године, с посебним освртом на картографско приказивање граница. Њихове карте су представљале напредак у односу на дотадашње аустријске и друге европске карте, а данас представљају прворазредну архивску грађу као документи о првом државно-правном успостављању граница Србије и Црне Горе. Циљ овога рада је да привуче пажњу истраживача за проучавања тих географских карата и контекста у којем су оне настале.