AKTUELNI ORGANIZACIONI IZAZOVI SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

U ovom radu se razmatraju aktuelni organizacioni izazovi koji se stavljaju pred Srpsku pravoslavnu crkvu. Osnovni cilj nam je da se izvrši naučna deskripcija pojava koje prate crkvenu organizaciju u aktuelnom političkom i istorijskom trenutku, da ukažemo na njihove uzroke i mogući dalji tok. Predmet interesovanja nam je organizacija SPC, pa se pravi i kratak osvrt na razvoj, unutrašnje ustrojstvo i propise na osnovu kojih se upravlja. Poslednjih godina se otvara veliki broj pitanja koja se odnose na organizaciju crkve i koja zahtevaju adekvatan odgovor, koji će imati dalekosežne posledice. Mi ukazujemo na četiri posebno važna pitanja, a koja su bila otvorena i za širu javnost i potresla crkvenu organizaciju u poslednjih godinu dana, iako imaju dublju genezu. To su dešavanja u Crnoj Gori podstaknuta donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti, zatim pitanje crkvene organizacije u Makedoniji koje dobija na aktuelnosti kroz zainteresovanost Carigradske patrijaršije, zatim pokušaj crkvene reorganizacije eparhija u Americi i događaji oko Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Na svako od navedenih pitanja se pravi osvrt i analiziraju se aktuelna dešavanja i mogući pravci daljeg toka.

OBAVEZA SLUŽENJA VOJNOG ROKA

Prošlo je deset godina od kako je obustavljena obaveza služenja vojnog roka u Srbiji. U protekloj deceniji usledile su značajne promene na geopolitičkoj karti sveta, kao i značajne promene geostrateškog i vojnopolitičkog karaktera, koje su od značaja za geopolitički položaj Srbije, kao i za pitanja njene bezbednosti i odbrane. Upravo u ovom radu se analiziraju politički, geopolitički i bezbednosni aspekti međunarodnog položaja Srbije, koji su od značaja za njenu stabilnost, bezbednost i odbranu. Analizom ključnih doktrinarnih dokumenata iz oblasti Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane, kao i analizom zakonskih i podzakonskih akata iz domena odbrane i vojske i izvedenih doktrinarnih dokumenata, analizom i procenom operativnih sposobnosti Vojske Srbije, njene borbene moći u funkciji izvršavanja dodeljenih misija u skladu sa Strategijom odbrane, prikazani su osnovni argumenti u prilog ukidanja ODLUKE o obustavi obaveze služenja vojnog roka. Služeći se metodom anlize i sinteze i istorijko-komparativnim metodom izvršena je analiza doktrinarnih dokumenata iz oblasti bezbednosti i odbrane, identifikovani osnovni rizici, izazovi i pretnje, analizirana postojeća zakonska rešenja u oblasti vojne, radne, materijalne obaveze i obaveze služenja u rezervnom sastavu, te prikazani činioci od značaja za održavanje visoke borbene moći Vojske Srbije radi ostvarivanja funkcije odbvraćanja potencijalnih agresora na Republiku Srbiju.

SUKOBI U INFORMACIONOM PROSTORU IZ UGLA SAVREMENE VOJNE MISLI U RUSKOJ FEDERACIJI – ISKUSTVA ZA BEZBEDNOST REPUBLIKE SRBIJE

Savremene države, usled masovne primene informacione tehnologije u oblasti komunikacija, suočavaju se sa problemom efikasne kontrole i zaštite nacionalne informacione sfere, a samim tim i nacionalne bezbednosti. Informacije se od davnina koriste u manipulative svrhe i kao sredstvo za vođenje sukoba, a savremeno informaciono doba je samo dodatno aktuelizovalo informacioni prostor kao borbeni prostor savremenog globalnog društva. Aktuelizovana je upotreba dezinformacija i lažnih vesti u okviru kocepta „hibridnog i informacionog ratovanja“, kao načina vođenja geopolitičkih sukoba između velikih sila, ali i kao sredstva uticaja i pritiska na male države. S tim u vezi, u radu je izvršena analiza teorijskog i konceptualnog pristupa bezbednosnih i vojnih teoretičara Ruske Federacije u vezi odbrane od pretnji iz informacione sfere. Rezulati analize ukazuju da je teorijski pristup Ruske Federacije u ovoj oblasti primenljiv za Republiku Srbiju koja je u svojim aktuelnim strategijskim dokumentima iz oblasti odbrane i bezbednosti naglasila potrebu da razvija sistema odbrane od pretnji iz informacionog prostora.

RAT I MEDIJI – POVEZANOST, USLOVLJENOST I EVOLUCIJA FENOMENA

U radu je, sa osloncem na analizu literature, sintetizovan pregled razvoja fizionomije uticaja medija na stanovništvo u pogledu odnosa prema oružanim sukobima, konkretnije ratovanju. Praćenje uzajamne veze medija i rata radu oslanja se na nekoliko ključnih momenta u istoriji oba fenomena, započinje sa Francuskom revolucijom a završava sa Prvim zalivskim ratom. Rad prikazuje sadržajne, organizacione i narmativne promene, sa osvrtima na ključne političke i sociološke fenomene koji su uticali na evoluciju medija u odnosu na rat. Rad se sadržajno i analitički zaustavlja na početku devedesetih godina prošlog veka, kao prekretnici savremenih evolutivnih procesa kako rata, tako i medija. Rad teži da doprinese razumevanju uslovljenosti medija i ratovanja, kao i identifikaciji određenih univerzalnih aspekata koji su rezultat istorijkog razvoja oba pojma, posebno sa aspekta aktuelnih dešavanja u savremenom društvu.

O hrišćanskom i građanskom identitetu: Razmatranja o aktuelnim pitanjima duhovne situacije našeg vremena

Book review: Gojko Perović, 2020, O hrišćanskom i građanskom identitetu: Razmatranja o aktuelnim pitanjima duhovne situacije našeg vremena, Priredio i predgovor napisao prof. Dragan Jakovljević, Nikšić: Institut za srpsku kulturu, str. 174.

DOBROVOLjNA ASIMILACIJA SRBA ?

Posle svih nepravdi koje su međunarodni faktori, pre svega ratni neprijatelji, ali i kasniji mirotvorci, učinili srpskom narodu u dva svetska rata, u planiranom razbijanju SFRJ – medijskom harangom, sankcijama i agresijom NATO na SRJ i Srbiju, jasno je da tada, pa ni danas nije bilo lako biti Srbin. Sigurno je rizično javno se tako deklarisati u svetu koji je Srbe svrstao u „loše momke“, a posebno je to teško našim iseljenicima u zemljama sa dominantnim antisrpskim stvavovima. Zato se mnogi naši iseljenici, iz egzistencijalnih, pre svega ekonomskih razloga, ustežu da izraze svoje srpsko poreklo i identitet. Ako moraju, radije ističu da su Jugosloveni. Za razliku od njih, pripadnici bivših jugoslovenskih naroda, razbijanjem Jugoslavije uz pomoć zapadnih zemalja u koje su se kasnije iselili, ponosito ističu svoju novu državnost, odričući se srpske prošlosti, istorije i kulture i distancirajući se od svega što je srpsko. Sve to, pokazali su podaci iz poslednjeg popisa stanovništva u SAD 2011, koji nam daje neverovatne statističke podatke. U SAD ima duplo više Jugoslovena, a od Srba više Hrvata, Slovenaca, pa čak i Albanaca. To je činjenica koja ukazuje da se na duži rok, posebno u drugoj i trećoj generaciji naših ljudi u rasejanju, radi o nekoj vrsti dobrovoljne asimilacije, uz postepeni gubitak srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta. Srbija, kao zemlja matica i Srpska pravoslavna crkva, bi morale da preduzmu državničke i verske, obrazovne, međunarodno pravne mere, za ohrabrivanje i zaštitu naših ljudi u rasejanju da sačuvaju svoj srpski identitet i prenose ga na nove generacije svojih potomaka. Inače će polako, ali sigurno čak i statistički nestati.

BALKANSKO PITANJE U VREME BERLINSKOG KONGRESA

Autor polazi od hipoteze da je Balkan bogata teritorija koja je privlačila osvajače ili su oni, u cilju velikih osvajanja ili ratnih sukoba, morali da pređu prostor Balkana. Velike sile, pa čak i savezi Velikih sila nisu mogli da udovolje sopstvenim interesima a da ne ugroze interese balkanskih naroda. Veliki rat je posvedočio da veliki sukobi za sobom ostavljaju velika razaranja. I pored želje da se rat predupredi diplomatijom, međunarodnim konferencijaamas, sklapanjem međudržavnih saveza situacija neretko izmakne kontroli. Zbog toga je važno istraživati uzroke sukoba i na vreme rešavati nadolazeće krize.

INSTITUCIONALNA REŠENjA ZA PREVAZILAŽENJE MEĐUNACIONALNIH TENZIJA U CRNOJ GORI

Crna Gora, iako spada u male države po veličini i broju stanovnika, je multinacionalna država. Pored najbrojnije crnogorske nacije, u Crnoj Gori živi značajan broj pripadnika srpske, a zatim i bošnjačke i albanske nacije. Postojeći oblik državnog uređenja Crne Gore kao unitarne republike u kome nema mesta nacionalnom (kolektivnom) principu raspodele vlasti i učešća u javnoj administraciji, već se sve svodi na građanski princip ne odražava realno stanje i potrebe svih nacija u njoj. Predmet ovog istraživanja jesu institucionalne mogućnosti za prevazilaženje postojećih međunacionalnih tenzija u Crnoj Gori. Cilj rada je da najpre objasni postojeći ustavno–politički sistem Crne Gore, zatim da analizira interese i glavne zahteve različitih nacija u njoj, te da ukaže na moguća rešenja koja bi bila prihvatljiva za sve strane, poput priznanja konstitutivnosti određenim ili svim nacijama, uvođenja dvodomne skupštine, stvaranja autonomnih pokrajina ili pak federalizacije zemlje. Rezultati ovog istraživačkog rada ukazuju na to da je Crna Gora, s obzirom na njen multinacionalni karakter, dugoročno neodrživa kao unitarna država zasnovana na isključivo građanskom principu, gde zaključujemo da iskustva sličnih zemalja predstavljaju relevantan pokazatelj da su i Crnoj Gori potrebne temeljne ustavne i institucionalne reforme. U radu ćemo se koristiti metodom studije slučaja, istorijskom metodom i metodom komparativne analize.

RELIGIJSKE SLOBODE U SRBIJI PREMA IZVEŠTAJU STEJT DEPARTMENTA ZA 2019. GODINU

U Izveštaju Stejt departmenta o međunarodnim religijskim slobodama za 2019. godinu razmatra se pitanje religijskih sloboda u Srbiji, kao i drugih zemalja u svetu. Stanje u Srbiji je izloženo kroz dva separata. U prvom separatu se faktički razmatra stanje religijskih sloboda u centralnoj Srbiji i u Vojvodini, a u drugom na Kosovu, kao da su u pitanju dve apsolutno nezavisne države. Oba separata su metodološki istovetno struktuirani. U njima se ukazuje na: religijsku strukturu stanovništva; odnos vlasti prema religijskim slobodama; odnos društva prema religijskim slobodama; i politiku i angažovanje vlade SAD na zaštiti religijskih sloboda u pomenutim političkim zajednicama. Osnovno polazište u ovom radu jeste da je u Izveštaju o međunarodnim religijskim slobodama za 2019. godinu izraženo razumevanje religijskih sloboda iz vizure američke političke tradicije u pogledu uređenja religijskih pitanja i njenih političkih iskustava, savremenih političkih ciljeva i prakse intervencionizma na međunarodnom planu. Sledstveno tome, u SAD se danas smatra da Amerika treba da preuzme svoju istorijsku ulogu za razumevanje i zaštitu religijskih sloboda u svetu, pa se zato, vrši analiza i ocena religijskih sloboda u drugim zemljama u svetu.

NACIONALNA I PROSVETITELJSKA ULOGA SRPSKE CRKVE TOKOM PRVOG SVETSKOG RATA (1914-1918)

Nacionalna i prosvetiteljska uloga koju je imala Srpska Crkve prestala je da postoji u Prvom svetskom ratu (1914-1918). Njena celokupna delatnost bila je ugašena dolaskom okupatora u Srbiju. Sa gašenjem crkve, ugašena je i dugovekovna tradicija koju je imala u ulozi obrazovnog i socijalnog stožera, te duhovnog obnovitelja naroda. Drugim rečima, nestao je dugovekovni temelj duhovne sprege i veze sa identitetom. Tema obrazovne uloge crkve kao cilj analize, otvara novo poglavlje savremene srpske orbite, te dobija na snazi od kako se vraća interesovanje prevashodno mlađih generacija za teološku nauku. Druge društvene nauke povezane su sa istom. Tako, politika, istorija, filozofija i druga naučna gledišta imaju svoje trajne veze sa religijom. Spoj nauke i religije, u ovom slučaju političke nauke i religije, važan je u razrađivanju subjekata moći koji su u sadejstvu sa duhovnom edukacijom mogli imati pozitivnog udela u ratu i pomoći u mentalnom osnaživanju tokom i nakon ratnih stradanja na tlu Srbije. Kroz uporedni metod, iz pozicije novog doba, analiza može ukazati kakav je bio status i uloga srpske crkve u obrazovanju naroda pre i tokom Velikog rata. Pokazaće se kako se ostvarivala ova uloga i zašto su nosioci tadašnjeg vlasti donosili pojedine odluke. Na kraju, pokazaće se kakve efekte su ove odluke proizvodile kroz osvrt na vreme danas. U tom smislu, retroaktivna analiza razloga uspeha odnosno neuspeha, značajna je u ukazivanju na sponu obrazovanja i duhovnosti koju je oduvek imala crkva, te može pomoći u budućoj analizi iste ili slične tematike. U tom smislu, analiza je nesaglediva bez pogleda na prošlost.