TESTING LOAD THEORY OF ATTENTION: IGNORING IRRELEVANT DISTRACTOR

Load theory of attention suggests that insufficient capacity for processing prevents subjects from perceiving irrelevant distractor in high perceptual load tasks (LaVie et al, 2004). The aim of our research was to test the proposed theory in visual search task, sinceLavie et al used choice response task in their research. Participants were asked to search for the oblique line among horizontal or vertical ones, while ignoring irrelevant distractor. The independent variables were target presence, task difficulty (depending on the angle of rotation of the target), distractor (there was either no distractor, or the distractor was oriented in the same direction as the target or in the opposite direction) and set size. The dependent variable was reaction time. Only target-present sets were analyzed. Significant effects of the task difficulty (F(1,11)=118.05, p=.000) and distractor (F(2,22)=17.436, p<.01) factors were obtained, as well as significant interaction of task difficulty and distractor (F(2,22)=17.281, p<.01). Analysis showed that in simple tasks there was no effect of irrelevant distractors. In difficult tasks, reaction times were the shortest when there was no irrelevant distractor and the longest when the distractor was rotated in the opposite direction from that of the target. The obtained results suggest that irrelevant distractor disturbs performance only in high perceptual load task, which is not in line withthe assumptions of the load theory.

RELACIJE SAMOEFIKASNOSTI I AKADEMSKE MOTIVACIJE U ADOLESCENCIJI

U cilju empirijske provere relacija samoefikasnosti prema sociokognitivnoj teoriji i vrsta akademske motivacije prema teoriji samoodređenja obavljeno je istraživanje na prigodnom uzorku od 976 ispitanika oba pola (63% ispitanica) i uzrasta od 15 do 19 godina (AS =17; SD = 0,92). Podaci su generisani primenom instrumenata upitničkog tipa za merenje ovih osobina sa glavnim predmetima merenja koji se, bar prema rezultatima niza domaćih istraživanja, mogu definisati uglavnom u saglasnosti sa očekivanjima polaznih teorija. Podaci iz ovog istraživanja su analizirani kanoničkom korelacionom analizom i kanoničkom analizom kovarijansi na nivou stavki i na nivou užih aspekata samoefikasnosti i vrsta akademske motivacije. Rezultati ovih analiza upućuju na zaključak da u odnosima samoefikasnosti i akademske motivacije dominira jedno opšte pravilo (za ajteme ρ2 = 0,49; za dimenzije ρ2 = 0,39). Aspekti samoefikasnosti, a naročito akademska samoefikasnost, značajno i pozitivno kovariraju primarno sa unutrašnjom, sekundarno sa spoljašnjom i u manjoj meri sa introjektovanom motivacijom, dok su u očekivanom negativnom odnosu sa amotivacijom. Saglasno sociokognitivnoj teoriji i nekim empirijskim nalazima, samoefikasnost zaista u znatnoj meri zahvata u konativnu varijansu individualnog funkcionisanja. Ali, za razliku od vrsta akademske motivacije prema teoriji samoodređenja, samoefikasnost ne razlikuje vrste motivacionih procesa i osobina koje mogu biti od značaja za razumevanje akademskog postignuća. Ovakav nalaz upućuje na potrebu da se pomoću meta-teorijskih pojmova iz psihoanalitičke Ja-psihologije izvedu pretpostavke za naredna istraživanja u kojima će se, posebno, proveriti i uporedna, inkrementalna validnost mera ovih osobina u odnosu na neke pouzdane i valjane mere obrazovnog postignuća mladih.

ОНТИЧКИ МОМЕНАТ (У) УМЕТНОСТИ

Онтологија уметности отвара бројна питања у вези са уметношћу, са оним шта уметност чини уметничким, извором дела уметности и уметничког смисла, и сл. Ова и слична питања упућују нас на исцрпну философску потрагу за феноменом бића уметности које се разоткрива кроз и преко уметности. Биће уметности се не појављује само у акту стварања, него и у акту примања. То је један онтички однос, а није доживљај лепоте. Естетски феномен јесте једно онтичко збивање. Свет дела уметности поседује онтолошке карактеристике на темељу којих он постаје један самосталан свет. У свету уметности нарочито је проблематичан феномен уметничке форме. Свет (дела) уметности налази свој извор у самоме уметнику.

Xронополитика: Tеорија политичког времена

Савремена друштвена и политичка теорија је у питању о простору-времену дала првенствен значај геополитици, у склопу односā насталих након нестанка двополарног свијета и надмоћи Запада у међународним односима: нове геополитичке прерасподјеле и стварања „новог свјетског поретка“ – америчке планетарне империје. Међутим, од насилне геополитике кудикамо је значајнија нова хронополитика, која би савремени свијет из беспућа етничких, вјерских и других сукобā извела у формациони заокрет ка новом, постиндустријском информационом друштву на основи коеволуционе парадигме развоја. Продор из кружног времена понављања и прерасподјеле у линијско вријеме постојаног развоја, производње и стваралаштва треба проширити на цијели свијет, на све друштвене дјелатности и друштвене скупине.

Историјско сећање и национални идентитет народа у Босни и Херцеговини

У овом чланку аутор разматра улогу историје у стварању и афирмацији националних идентитета народа у Босни и Херцеговини. Национални идентитети народа у БиХ створени су и обликовани под утицајем бурне историје овог региона, коју су махом чинили ратови, устанци и окупације, генерисани споља, а затим прихватани, помагани и одржавани изнутра. У богатој и комплексној историји БиХ, заслужној за стварање постојећег етничког мозаика, заправо се рефлектује основни проблем њеног друштва; босанско – херцеговачки народи већ јако дуг период живе у свету паралелних истина које не представљају ништа друго него скуп њихових личних и колективних искустава у различитим историјским периодима. Конфликтне историјске улоге и перцепције тих улога уједно представљају највеће препреке стабилности и очувању Босне и Херцеговине. „Мултиетничко“ друштво засновано на потпуно другачијим историјским и савременим истинама нема много шанси за дугорочну стабилност, с обзиром на то да је нека врста заједничке, општеприхваћене историје неопходна за успостављање функционалне заједнице у пост конфликтном окружењу.

Oкрети и фантазми модерне субјективности: Над естетичким списом Умјетност и модерна субјективност аутора Мирослава Дринића

У свом најновијем спису Умјетност и модерна субјективност (Филозофски факултет, Бања Лука, 2013) универзитетски професор Мирослав Дринић (1961) се истра-живачки поуздано подухватио и критички одважно суочио са модерном идејом субјективности, једном од сасвим малог броја великих и истинских идеја у нововјековној историји и историји модерне философије, и посебно у умјетности, односно историји естетике тога доба...

О ПОТРЕБИ И МОГУЋНОСТИМА ОСТВАРИВАЊА НАЦИОНАЛНИХ И ГЛОБАЛНИХ ВРЕДНОСТИ У ШКОЛИ

Аутор у овом раду разматра потребу и могућности унапређивања васпитно-образовног рада кроз неговање националних и глобалних вредности. Циљ емпиријског дела истраживања је да се утврди да ли наставни планови и програми по којима раде основне и средње школе у Србији, као и садржаји дати у уџбеницима, приручницима и другим дидактичким материјалима, представљају сигурну основу за остваривање националних и глобалних вредности. Такође, циљ истраживања је да се изврши испитивање процена испитаника о томе какав приступ имају наставници према изучавању националних и глобалних вредности, али и испитивање знања ученика о националним и глобалним вредностима. Узорак је обухватио 180 наставника основних и средњих школа и 353 ученика (од којих 172 ученика основних и 181 ученика средњих школа). Резултати истраживања показују да наставни планови и програми по којима раде основне и средње школе у Републици Србији не представљају сигурну основу за остваривање националних и глобалних вредности. Наставници немају адекватан однос према тим садржајима што резултира слабим знањима ученика о националним и глобалним вредностима.

Изведенице суфиксом-ов/-ев у називима течних деривата воћа

У српском језику називи за алкохолна пића, воћне сокове, сирћа и уља имају специфичан начин грађења: независно од тога да ли је именица у основи мушког или женског рода додаје јој се суфикс -ов/-ев, који у таквом окружењу остварује значење порекла, а губи основно своје значење, присвојност. У литератури постоје неслагања о томе да ли је значење суфикса градивно или „одређивање нечега по материји од које се састоји“. Такође, код назива за ракије у литератури постоји недоумица да ли се ови називи изводе из придева порекла суфиксом -ача или се може говорити о перинтегрисаном суфиксу -овача/-евача. Сви називи који фигурирају у стандардном и колоквијалном говору су класификовани према структури у четири групе, и испитана је њихова фреквентност. Резултати показују да придеви порекла на -ов/-ев припадају вишем функциoнaлнoм стилу, и да су у свакодневном говору замењени аналитичком конструкцијом са аблативним генитивом, као и да се у називима за ракије суфикс -овача/-евача потпуно осамосталио.

ОСВРТ НА ТРЕЋУ МЕДИЕВИСТИЧКУ ЗНАНСТВЕНУ РАДИОНИЦУ У РИЈЕЦИ – РИЈЕКА 2015.

Одсјек за повијест Филозофског факултета у Ријеци у сарадњи са Одсјеком за повијесне знаности Завода за повијесне и друштвене знаности Хрватске академије знаности и умјетности из Загреба организовао је Трећу медиевистичку знанствену радионицу у Ријеци. Скуп је одржан 16. октобра 2015. у просторијама Филозофског факултета у Ријеци. План организатора био је исти као и приликом организовања прве двије Радионице – да се окупе млади истраживачи средњовјековне историје (доценти, магистри, мастери)...

Kleronacionalizam kao zajedničko ishodište nacionalne vezanosti, nacionalne isključivosti i religioznosti

Studija se bavi razmatranjem odnosa između nacionalne vezanosti, nacionalne otvorenosti i religioznosti. Time se testira pretpostavka da tri navedene dimenzije imaju zajedničko jezgro i da kao takvo predstavljaju subsistem autoritarnosti. Studija je sprovedena u deset gradova Bosne i Hercegovine i obuhvatila je 1238 ispitanika (629 žena) starosne dobi od od 16 do 30 godina (M=20.72 i SD=2.77). U okviru veće baterije testova su primijenjene i skale NVNO (Čekrlija i Turjačanin, 2006) i Skala R (Čekrlija, 2004) uz zadovoljavajuće psihometrijske karakteristike. Na standardizovane i normalizovane podatke je primijenjena faktorska analiza sa metodom glavnih komponenti u ekstrakciji i scree test u određenju broja značajnih faktora. Izdvojena su tri značajna faktora rotirana u promax poziciju. Njihova priroda i međuodnosi podupiru postojanje kleronacionalizma kao autoritarne strukture ličnosti nadređene nacionalnoj vezanosti, nacionalnoj otvorenosti i religioznosti.