ELEMENTI KULTURE I CIVILIZACIJE U UDŽBENIKU ITALIJANSKOG JEZIKA NUOVO ESPRESSO 1 – VIDEO CORSO I CAFFÈ CULTURALE

U ovom istraživanju ćemo izdvojiti elemente italijanske kulture i civilizacije prikazane u kratkim video-zapisima (Video corso) i zasebnim, namenski osmišljenim, tekstualnim celinama (Caffè culturale) koji prate sve nastavne jedinice u udžbeniku italijanskog jezika Nuovo Espresso 1. Cilj rada je da analizira ovaj korpus, te naglasi njegovu didaktičku korisnost u procesu učenja i usvajanja italijanskog jezika i kulture. Imajući u vidu raznolikost materijala koji ćemo analizirati, razvrstaćemo ga po tematskim celinama kako bismo preglednije predočili koliko je učenje stranog jezika neodvojivo od učenja o ciljnoj kulturi. Istražićemo kako tekstualni i video-prikazi dopunjavaju kulturološke aspekte jezika, te olakšavaju proces učenja i usvajanja italijanskog jezika i kulture na početnom nivou, što doprinosi kvalitetnijoj interkulturalnoj kompetenciji učenika pri komunikaciji s izvornim govornicima.

MEĐUJEZIČKI UTICAJ U PISANOJ PRODUKCIJI NA ITALIJANSKOM KOD SRBOFONIH UČENIKA

Rad se zasniva na teorijama o međujezičkom uticaju kako bi se ispitale sledeće varijable: 1) nivo znanja engleskog jezika i 2) uticaj količine izloženosti engleskom jeziku na pojavu međujezičkog uticaja u kontekstu formalnog obrazovanja u Srbiji. U radu se analiziraju rezultati pisane produkcije na italijanskom kao drugom stranom jeziku u cilju oslikavanja oblika međujezika učenika na polju leksike i morfologije. Istraživanje je sprovedeno u Osnovnoj školi ,,Petar Petrović Njegoš” i obuhvatilo je učenike petog i sedmog razreda koji uče engleski jezik od prvog i italijanski jezik od petog razreda. Pregledom i analizom rezultata istraživanja utvrđeno je da dve vrste međujezičkog uticaja dominiraju prilikom građenja ciljnih reči u pisanoj produkciji na italijanskom jeziku (leksički i morfološki međujezički uticaj), kao i da je međujezički uticaj veći sa višim nivoom znanja.

SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK U REPUBLICI SRBIJI: U TEŽNJI KA ADITIVNOM BILINGVIZMU

U Republici Srbiji nastava se, osim na srpskom kao većinskom jeziku, ostvaruje i na osam manjinskih jezika: albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom. Učenici koji celokupnu nastavu pohađaju na jednom od ovih jezika tokom osnovne i srednje škole uče i srpski jezik kao nematernji. Učenje većinskog jezika ima za cilj postizanje aditivne dvojezičnosti – funkcionalno ovladavanje srpskim jezikom radi uključivanja u širu društvenu zajednicu uz istovremeno očuvanje i negovanje maternjeg jezika. Ipak, nije zanemarljiv broj učenika koji ne ovladaju ni osnovnim nivoom upotrebe srpskog jezika, uprkos višegodišnjem učenju. Ovo je naročito primetno kod učenika mađarskog i albanskog maternjeg jezika. U radu se prikazuju nastojanja da se ova situacija prevaziđe putem unapređivanja nastave predmeta Srpski kao nematernji jezik.

RAZVIJANJE LEKSIKOGRAFSKE KOMPETENCIJE KOD SREDNJOŠKOLSKIH UČENIKA FRANCUSKOG KAO STRANOG JEZIKA

Rečnik predstavlja osnovno i dragoceno sredstvo za rad svakom učeniku koji uči strani jezik, kako u školskim tako i u vanškolskim okvirima, u samostalnom i celoživotnom učenju. Velikom broju učenika potrebno je, međutim, razviti svest o mnogostrukoj koristi rečnika, odnosno potrebno je obučiti ih za korišćenje raznovrsnih informacija koje različiti rečnici pružaju u situacijama kada se ne traži samo značenje neke reči. Zbog toga se u ovom radu analizira uloga rečnika u udžbeničkoj literaturi dostupnoj srednjoškolskim učenicima francuskog jezika u Srbiji, s pretpostavkom da u njoj postoje nedostaci koji bi se mogli nadomestiti odgovarajućim aktivnostima u nastavnoj praksi. Stoga je cilj rada i ukazati na nezamenljivu ulogu nastavnika u razvijanju leksikografske komeptencije učenika. Shodno potrebama, teškoćama i navikama konkretnih učenika, trebalo bi da nastavnik sugeriše upotrebu određenih rečnika i na časovima predlaže neke od aktivnosti preporučenih u glotodidaktičkoj literaturi.

УТИЦАЈ ИНПУТА НА ПРАВОПИСНА ПОСТИГНУЋА СТУДЕНАТА РУСКОГ ЈЕЗИКА ФИЛОЛОШКОГ ПРОФИЛА

Истраживања које се баве утицајем инпута на ученичка и студентска постигнућа у контексту страних језика веома су актуелна у свету, док, по нашем мишљењу, у Србији наведено питање није истражено у довољној мери. Стога је предмет овог рада утврђивање чинилаца који утичу на правописна постигнућа студената руског језика. Истраживањем су обухваћена тридесет три испитаника, студената треће године Филолошког факултета Универзитета у Београду. Како бисмо утврдили да ли фактор инпута утиче на повећање правописних постигнућа, студенте смо груписали према нивоу претходне изложености језику и према постигнућима на иницијалном тестирању, а затим их поделили на експерименталну и контролну групу. Резултати иницијалног и финалног тестирања били су подвргнути поређењу како би се открило у којој мери је фактор инпута утицао на правописна постигнућа студената. Дошли смо до закључка да повећање ваннаставног инпута утиче на правописна постигнућа испитаника, као и да је инпут у периоду до иницијалног тестирања био прецизан предиктор студентских постигнућа.

LA SITUATION DE LA CHANSON FRANCOPHONE EN PÉRIODE DE PANDÉMIE: ÉTAT DES LIEUX, RÉFLEXIONS ET IMPACT DANS L’APPRENTISSAGE/ENSEIGNEMENT DU FLE

Nous vivons tous dans une nouvelle ère façonnée par la pandémie et la propagation de la COVID-19. Par conséquent de nouvelles règles et de nombreuses restrictions se sont vues imposées dans tous les domaines du quotidien. Ainsi, la musique, mais aussi la chanson ont été impactées. Dans notre travail nous allons nous concentrer sur un corpus de 17 chansons francophones qui ont eu un écho via Internet. Nous allons montrer quel impact elles ont et comment elles pourront être utilisées en classe de FLE. En se basant sur la méthodologie analytique et comparative, nous allons montrer quels sont les avantages de leur utilisation en classe de FLE et ce qu’elles apportent au niveau technique, socioculturel et linguistique. Nous sommes d’avis qu’il revient aux enseignants de suivre chaque changement socioculturel, de l’adapter et de l’intégrer davantage non seulement dans l’apprentissage/enseignement des langues, mais aussi dans l’apprentissage/enseignement en général.

ЈА/ТИ/МИ/ВИ У ДИСКУРСНОЈ КОМПЕТЕНЦИЈИ У СВЕТЛУ КОНТРАСТИВНЕ АНАЛИЗЕ МЕЂУЈЕЗИКА

У раду најпре истражујемо дискурсне феномене коришћења личних заменица првог и другог лица (једнине и множине) у функцији личног метадискурса и флуктуације степена формалности писаног дискурса на српском као матерњем језику коришћењем корпуса КорССАнг. У светлу контрастивне анализе међујезика, резултати актуелног истраживања упоређени су са досадашњим резултатима истраживања референтног дискурса писаног на енглеском као страном језику код исте групе говорника (корпус ICLE-SE). Поређење јасно показује да су слабости дискурсне компетенције у писању на страном језику уочене у ранијим истраживањима присутне и у писању на српском као матерњем језику. Уопштено говорећи, а на основу резултата истраживања, неопходно је примењивати систематичнији приступ у настави писања не само на енглеском као страном језику, већ и на српском као матерњем језику. Стога је у раду представљен и педагошки оријентисан приступ настави писања заснован на коришћењу аутентичних језичких корпуса (учење засновано на подацима), уз упућивање на конкретне активности у учионици које могу допринети развијању дискурсне компетенције ученика у писању и на матерњем и на страном језику.

ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ КРИТИЧКЕ ПЕДАГОГИЈЕ МЕДИЈА

Односи између медија и образовања указују на суштину друштва у којем живимо и на вредности на којима је оно засновано. Медији често доминирају нашим слободним временом и у великој мери обликују наше погледе на свет и друштвено понашање. Преобиље медијских садржаја и информација којe нуди интернет доводи до проблема у проналажењу потребних садржаја и валидних информација. У раду су анализирани ови проблеми, као и могућности коришћења огромног информационог и комуникационог потенцијала медија у сврхе учења, образовања и културе. Критичка педагогија медија мора допринети интеграцији медијских компетенција у школски систем и приближавању школе свакодневном животу младих и новим начинима комуникације, учења и друштвености. Аутори закључују да је, упркос свим изазовима, могуће искористити медијску и информациону револуцију у хумане и образовне сврхе, кроз развијање информационе и медијске писмености, разумевања медијског света и одговорног креирања медијских садржаја.

SLUČAJ SLIKOVNICE: POLOŽAJ SLIKOVNICE U HRVATSKIM ODGOJNO-OBRAZOVNIM DOKUMENTIMA

Polazeći od teze o slučaju dječje književnosti koja se odnosi na prešućivanje i zanemarivanje dječje književnosti u okviru teorije književnosti i akademske zajednice u cjelini, u radu se razvija i ispituje teza o slučaju slikovnice u odgojno-obrazovnome kontekstu. Analiziraju se važeći odgojno-obrazovni dokumenti u Hrvatskoj u usporedbi s onima koji su donedavno bili na snazi da bi se utvrdila pojavnost slikovnice po odgojno-obrazovnim ciklusima ili razredu, zastupljenost slikovničkih sadržaja u odgojno-obrazovnim područjima i nastavnim predmetima, osobito u Hrvatskome jeziku i posebno u lektiri te pristupi slikovnici u okviru pojedinih odgojno-obrazovnih područja. Rezultati analize pokazuju da ni u reformskim dokumentima nije prepoznat potencijal slikovnice na koji ukazuju suvremena teorijska i metodička promišljanja. Slikovnica je i dalje prisutna uglavnom na početnim obrazovnim razinama, a opcionalne i preopćenite smjernice za uvođenje u nastavnu praksu ne osiguravaju joj stvarnu zastupljenost te dostatno i standardizirano produbljivanje spoznaja.

PERFORMATIVNI PRISTUPI U DIGITALNOM OKRUŽENJU: PREDLOZI I UPUTSTVA ZA INTEGRISANJE DRAMSKIH ELEMENATA U E-NASTAVU STRANOG JEZIKA

Novo okruženje kreirano informaciono-komunikacionom tehnologijom usled pandemije virusa COVID-19 postaje centar pažnje obrazovne politike i reforme. Rezultati najnovijih istraživanja sprovedenih u Srbiji (N=619) i zemljama regiona (N=2487) ukazali su na niz problema koji su obeležili početke realizacije nastave na daljinu i potrebu za prilagođavanjem načina rada novim zahtevima (KzZB 2020; Nikolić, Milivojević 2020). Cilj rada je predstavljanje potencijala performativnih pristupa u digitalnom okruženju i izdvajanje konkretnih predloga za integrisanje dramskih elemenata u novi koncept nastave stranog jezika, koji su proizvod vannastavnih aktivnosti u radu sa studentima germanistike na Univerzitetu u Kragujevcu. Težište se pritom stavlja na uputstva za upotrebu digitalnih alata u virtuelnoj učionici, koji mogu doprineti prevazilaženju nedostataka onlajn časova, poput izostanka socijalne interakcije, monotone nastave i demotivisanosti studenata. Osim toga, navedeni predlozi imaju za cilj da olakšaju osposobljavanje nastavnika za upotrebu dramskih aktivnosti u onlajn nastavi i obogate njihova iskustva u radu sa digitalnim alatima.