PERCEPCIJA KARAKTERISTIKA DAROVITOSTI UČENIKA IZ UGLA OSNOVNOŠKOLSKIH NASTAVNIKA

Ovim istraživanjem se nastoji, na kvalitativan način, doći do saznanja kako nastavnici opažaju darovite učenike. Interesuje nas koje su to intelektualne, motivacione, ličnosne i emocionalne, a potom i socijalne karakteristike darovitih učenika prema viđenju nastavnika. Istraživanje je obuhvatilo ukupno 15 nastavnika, iz dvije osnovne škole sa područja grada Doboja, u Bosni i Hercegovini. Za dobijanje kvalitativnih podataka korišten je polustrukturisani intervju. Rezultati dobijeni tematskom analizom ukazuju da nastavnici darovite učenike percipiraju kao učenike sa visokim intelektualnim sposobnostima, visokom unutrašnjom motivacijom, širokim interesovanjima i određenim nivoima aspiracije. Samouvjereni su, arogantni, skloni perfekcionizmu i autonomiji. Odlikuje ih ekstroverzija, ali i introverzija. Mogu biti emocionalno hladni, osjetljivi, vulnerabilni, ali i stabilni i impulsivni. U pogledu socijalnih karakteristika su ili društveni ili usamljeni. Dobijeni rezultati upućuju da nastavnici dobro prepoznaju navedene karakteristike, ali u kontekstu škole i školskih postignuća nastavnici darovitim učenicima smatraju učenike koji su dobro uklopljeni u školski sistem. Ovakvi nalazi pružaju mogućnost budućim istraživanjima da percepciju nastavnika detaljnije ispitaju i ustanove potencijalne razloge za takvu sliku darovitih učenika.

ОМИЉЕНИ НАЧИНИ ИГРАЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ

Игра је не само најчешћа дечја активност, већ и активност којом дете упознаје себе и своју околину и на њу делује. Играчке су средство деловања детета, које доприноси његовом упознавању и разумевању себе и своје околине. Циљ истраживања је био да се утврди које су најомиљеније играчке деце, као и на које начине се она њима играју. Узорак истраживања је чинило 120 деце, по 40 од 4, 5 и 6 година, уз подједнаку заступљеност девојчица и дечака. Коришћена је метода интервјуа. Резултати истраживања показују да су код деце омиљене савремене играчке, али и неке традиционалне, очигледан је и утицај медија, пре свега, цртаних филмова. Када је реч о начинима играња, из дечјих описа се може видети да играчке најчешће условљавају начине играња. Због изузетног значаја игре и играчака у дечјем животу и развоју, аутори сматрају да би требало да се поклони много више пажње како избору играчака, тако и дечијем искуству играња.

РЕФОРМСКИ И АНТРОПОЛОШКИ ПРИНЦИПИ И ПРИСТУПИ У САВРЕМЕНОМ ФИЗИЧКОМ ВАСПИТАЊУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

У раду се указује на важност реформских промјена у школском физичком васпитању. Назначени су досадашњи традиционални (формални) и савремени (суштински) приступи за реализацију физичког васпитања ученика. Посебно је наглашен пројектни приступ планирању и учењу у реализацији НПП-a и процеса наставе физичког васпитања. Овакво разматрање проблематике, са промјеном досадашње парадигме образовања, представља својеврстан искорак у реформи школског физичког васпитања. Иновирање рада у школи тражи вријеме, са доприносом свих друштвених и образовних субјеката, а понајвише наших школа и садашњих и будућих наставника физичког васпитања.

СЈЕЋАЊЕ НА СЛОБОДАНА СТАНОЈЛОВИЋА (1941–2020)

Сјећање на колегу Слободана је најбоље започети његовим рије- чима, којима се он обраћао другима: „Човјеково мјесто у животу је одређено оним што зна, оним што хоће и може, а, посебно, оним што је урадио.“

АКТИВНО УЧЕЊЕ – ПАРАДИГМА САВРЕМЕНОГ ОБРАЗОВАЊА И НАСТАВЕ

Нова педагошка парадигма/парадигме још увијек није теоријски нису теоријски осмишљене нити су савремени педагози сагласни око њихових терминолошких рјешења и појмовних одређења. У педагошкој литератури постоји већи број могућих рјешења, међу којима посебно интересовање изазива активно учење као нова парадигма савременог образовања и наставе. Активно учење се схвата и тумачи као супротност пасивном учењу, посебна теорија учења, наставна стратегија и метода учења. Већи број аутора активном учењу придаје и карактер суштинског учења за које је конституисана и нова таксономија (L. D. Fink) са шест категорија (темељно знање, примјена, интеграција, људска димензија, брига, учити како учити). За педагошку науку посебно су значајни односи између традиционалне парадигме (пасивно учење, предавачко-приказивачка настава) и нове педагошке парадигме (активно учење). Односи између парадигми представљају се (Bonwel i Sutherland) помоћу континуумских приказа заједничких одредница обје парадигме (континуум сложености задатака; континуум наставних циљева; континуум разредне интеракције; континуум ученичког искуства). У основи педагошких перспектива (дигитално учење, нетгенерација) налази се и замјена традиционалне новом парадигмом, „рволуционарним“ (Т. Кун) или „еволутивним“ (К. Попер) приступом.

СТАЛЕШКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ УЧИТЕЉА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ НА РАЗМЕЂИ ИЗМЕЂУ 19. И 20. ВИЈЕКА

Научна монографија Сталешке организације учитеља у Босни и Херцеговини на размеђи између 19. и 20. вијека (Утицај на развој школства и педагошких идеја), Далиборке Шкипине публикована је 2020. године. Представља значајан допринос нашој педагошкој литератури и занимљиво штиво за све оне које интересује педагошка прошлост, прије свега српског народа у Босни и Херцеговини, али и других народа са којима на том простору живи. Монографија је прилагођена како за научна истраживања, тако и за едукацију читаоца о упознавању значаја и улоге сталешке организације учитеља у вријеме аустроугарске владавине. За историју педагогије, период аустроугарске владавине интересантан је у развоју школства Босне и Херцеговине. Временска дистанца од скоро једног и по вијека дозвољава да се систематичније сагледају ефекти и значај сталешког организовања учитеља на развој школства и педагошких идеја.

RAZVOJ VJEŠTINE ČITANJA UČENIKA DRUGOG RAZREDA OSNOVNE ŠKOLE

Usvajanje čitanja jedan je od važnijih zadataka na početku školovanja. Ovaj rad bavi se praćenjem razvoja vještine čitanja učenika drugog razreda osnovne škole. Cilj istraživanja bio je da se kroz karakteristike brzine, tačnosti i tečnosti čitanja opiše i razvoj vještine čitanja odnosno razumijevanja pročitanog teksta. U istraživanju je učestvovalo sto četrdeset pet učenika. Mjerni instrument koji smo koristili jeste test čitanja sastavljen od kraćeg teksta i četiri pitanja koja su nam koristila za provjeru razumijevanja. Učenike smo ispitivali čitanje kraćeg teksta u tri vremenska presjeka. Pošli smo od pretpostavke da se vještina čitanja razvija kontinuirano progresivno i naši rezultati su potvrdili hipotezu. Rezultati koje smo dobili prilikom praćenja razumijevanja pročitanog teksta pokazali su da postoji statistički značajna razlika između dječaka i djevojčica u razmijevanju pročitanog, kao i to da djevojčice bolje razumiju tekst koji pročitaju. Rezultati dobijeni praćenjem brzine, tačnosti i tečnosti čitanja pokazuju da nema statistički značajne razlike između dječaka i djevojčica, iako su dječaci pokazali bolje rezultate kada su pitanju tečnost i brzina čitanja, dok djevojčice pokazuju bolje rezultate u tačnosti čitanja.

MEĐUGENERACIJSKO UČENJE U ZAJEDNICI: IZAZOVI ZA VRTIĆE I ŠKOLE

U preglednom članku analizirana je literatura i izabrani su projekti sa područja međugeneracijskog učenja kroz koncept generacija i vaspitno-obrazovnih praksi u lokalnim i formalnim uslovima. U prvom dijelu dat je pregled razvoja međugeneracijskog učenja, vaspitanja i obrazovanja, kao i njihovo definisanje. U drugom dijelu prikazane su karakteristike u organizovanim međugeneracijskim programima u vaspitno-obrazovnim institucijama. Zaključuje se da međugeneracijska saradnja predstavlja potrebu sadašnjeg vremena te da međugeneracijsko učenje pruža priliku za razvoj novih obrazovnih modela koji doprinose napretku i koheziji učesnika, ali i zajednice kojoj pripadaju.

УСМЈЕРЕНОСТ НА ВАСПИТАЊЕ И РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ ДЈЕТЕТА

Образовање и учење директно утичу на дјететову будућност у животу. Управо је то разлог непрестаног преиспитивања садашњег васпитно-образовног система, односно промишљања о томе који видови учења и поучавања позитивно доприносе будућности дјетета, а који не. Иза необичног наслова књиге Усмјереност на овладавње ауторка нас увјерава да процес изградње самопоуздања и самоусмјерености у процесу учења доприноси успјеху сваког дјетета. При томе, нагласак није на квантитативним показатељима успјеха, оцјени и материјалној награди, већ на истинском квалитету, поштовању најважнијих животних вриједности и обогаћивању личности дјетета. Успјех је јединствен, као и сам процес учења, али је обликован друштвеним контекстом у коме се егзистира. То је разлог више, упозорава нас ауторка, да у времену великих друштвених промјена и убрзаног развоја науке и технологије развијемо моделе рада са новим генерацијама које ће их спријечити у опсједнутости информационом технологијом.

JAVNE I UMJETNIČKO-PEDAGOŠKE AKTIVNOSTI STUDENATA UČITELJSKOG STUDIJA U 2020. GODINI

Studenti Učiteljskog studija Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci, pored obaveznog pohađanja nastave, veoma često aktivno učestvuju u organizaciji i realizaciji vannastavnih aktivnosti. To je posebno značajno za razvijanje njihovih profesionalnih kompetencija. U daljem tekstu pomenućemo nekoliko važnih javnih i umjetničko-pedagoških aktivnosti koje su u 2020. godini sproveli studenti Učiteljskog studija, uz pomoć njihovih nastavnika.