Кодиколошки или материјални опис рукописа?

У литератури је истакнута разлика између „кодиколошког“ и „физичког“ описа материјалних особина рукописних књига. Тим поводом, у раду се, најпре, у кратким цртама представља историјски развој кодикологије као научне дисциплине која се бави рукописном књигом, превасходно полазећи од физичких особина, како би се указало на могуће импликације које термин собом носи. Затим се пружа осврт на њен релативно слаб одјек у нашој научној средини, што се објашњава самосвојним развојем српске археографије, њеном јединственом методологијом, као и одсуством теоријске освешћености односа између кодикологије и археографије. Најзад, детаљније се пореде особине археографског и кодиколошког приступа рукописној књизи, уз закључак да није оправдано синонимно коришћење термина кодикологија и археографија, чак ни када им се садржина подудара и да би почетни део пуног археографског описа требало да се назива „материјалним“, како би се избегла забуна и спречио губитак драгоцених нијанси у значењу.

Византинци и писана реч

Византијска цивилизација била је цивилизација рукописа и рукописних књига (кодекса) за које су коришћени папирус, пергамент и папир. Како би могле да се дистрибуирају до читалаца и како би се сачувале од пропадања, рукописне књиге су преписиване у скрипторијумима у којима нису деловали само монаси, него и световни људи различитих занимања. Књиге су биле веома скупе, а библиотеке јавне, царске, патријаршијске, монашке и приватне са не тако великим фондом рукописа. Како се византијска цивилизација ближила своме заласку, почела је селидба грчких рукописа из Визaнтије у латински свет западне Европе. На тај начин је велико наслеђе античке цивилизације сачувано и пренето у европске земље.

Хиландар и његова „Средња библиотека“

Хиландарска библиотека подељена је у три целине, физички одвојене, засноване на различитим карактеристикама књига, разврстаних по хронолошком и формалном начелу. Тема овог рада је тзв. Средња библиотека, која је до данас, као целина, потпуно непозната јавности. Она садржи највећим делом књиге руског порекла, штампане црквенословенским језиком, у распону од 17. до 20. века. Оне су највећим делом богослужбене, а знатан је удео и „књига за читање“. Само мали део збирке је на руској грађанској ћирилици, а као подзбирка постоји и српска књига 18. века. Сви саставни делови Средње библиотеке укратко су описани у својим основним елементима, а изложена је и кратка историја њене обраде од седамдесетих година прошлог столећа.

Инфографика или визуелно приповедање: перспективе у библиотекарству

У раду се анализирају и истичу предности инфографике, све утицајније технике за визуелно сажимање статистичких података, рекламирање, образовање и графичко приповедање различитих прича са друштвено одговорном тематиком. Разматра се њена примена у библиотекарству кроз описе неколико одабраних примера инфографика које ефектно представљају конкретне аспекте деловања библиотека на порталу Pinterest. Као прво, издвојено је графичко решење статистичког годишњег извештаја, затим једно упутство по фазама о информационој писмености за студенте и друго о коришћењу лисног каталога из 1930-тих година, а потом плакати који указују на појаву плагијаризма, промоцију сарадње библиотека са наставним кадром и корисну технику звану „пажљиво читање”. За библиотекаре који се заинтересују за дизајн инфографике понуђене су смернице за израду ефектних решења по мишљењу три експерта: Едварда Тафтија, Рендија Крума и Истока Павловића. Указује се и на потребне алате и бесплатне платформе за дизајн. Циљ рада је да подстакне библиотекаре да размишљају о визуелним мотивима репрезентативности и маркетингу библиотека, буду креативни, а пре свега аутентични.

Стара штампана књига у електронским базама података

Дуго година, раритетне публикације похрањене у збиркама библиотека и других установа, чуване у магацинима и затвореним металним ормарима, могли су да читају само посетиоци посебних, за то предвиђених читаоница. Путем дигиталног окружења, оне су данас описане и претраживе у електронским каталозима и могу се прелистати у дигиталним библиотекама. Никад раније нису биле доступне тако великом кругу корисника. У раду се указује на могућности презентације раритета у електронским базама података, а посебно на њихово међусобно повезивање. Дигитализација раритета не подразумева само пренос података у нове формате, већ омогућава квалитетнији, нови интерактивни истраживачки приступ. Као пример су послужила искуства Библиотеке Матице српске – Електронски каталог Библиотеке, презентација Дигитална БМС и рад у Електронском регистру старе и ретке библиотечке грађе. Приликом библиографско-каталошке обраде раритета, поред описа издања, велика пажња се посвећује примерцима. У раду се наводе врсте података које се уписују у поља напомена при електронској обради старих књига. Указује се и на могућности повезивања електронског каталога са дигиталним колекцијама.

Trending Usage Levels of EIFL-Based Electronic Resources among the Zambian Library Consortium Institutions

Electronic resources are invaluable tools in research and academics. Their emergence and use have been major issues of discussion in scientific practice and literature. While some institutions have enjoyed using e-resources for some time now, others have recorded low usage.This study has revealed various challenges of EIFL (Electronic Information for Libraries) e-resources usage in ZALICO (Zambian Library Consortium) institutions. Today, ZALICO has access to over 30 databases from reputable publishers, most of which come under open access through EIFL membership. Despite having been with EIFL for more than a decade, ZALICO members still experience the low usage of electronic resources. The real causes of low usage of e-resources at the institutional level are not clear hence the need to establish factors behind this problem and the way to solve it. This picture may be worrying as the consortium continues to spend financial means on e-resources that are not appreciated by users. Other concerns may be on the quality of literature users are using in their academic activities.The main aim of the study was to establish factors behind the low usage of EIFL resources among ZALICO institutions. The study examined these issues as a case study. The questionnaire and usage analysis were used for data collection. The Statistic Package for Social Sciences software and Microsoft Excel were used for analyzing quantitative data, while content analysis was used for qualitative data from the questionnaire open-ended questions. The study reveals various access and usage challenges such as poor Internet connections, inadequate search skills among users, ineffective e-resources promotion strategies resulting in low awareness levels, problems of registration to EIFL resources, and non-proactive librarians.To improve the situation, the research identifies four undertakings: continuous user training, more sensitizations and promotions of e-resources using various methods, improved Internet connections (increased bandwidth, provision of more hot spots at various locations and increased Internet access points), and training of institutional librarians on the registration process as it is deemed to be cumbersome.

Корисници и коришћење Дигиталне библиотеке Будве

Народна библиотека Будве је 2018. одлучила да започне изградњу дигиталне библиотеке са жељом да прошири постојећу понуду онлајн услуга и да уважи потребе савремене публике која све више користи дигиталне садржаје. Неко вријеме након покретања Дигиталне библиотеке Будве, природно су се поставила питања дјелотворности уложених ресурса и даљих праваца развоја која траже чињеничне одговоре. Иако су постављени садржаји завичајног профила, претпоставка је била да ће нови канал презентовања привући публику изван локалних географских оквира, што је анализа једногодишњег коришћења и корисника Дигиталне библиотеке потврдила. Потврђено је и искуствено запажање да њена посјећеност директно корелира са видљивошћу у медијима и на друштвеним мрежама. За анализу промета коришћене су квантитативне статистичке методе које нуди Гугл аналитика.Изложена анализа корисника и образаца коришћења Дигиталне библиотеке Будве даје слику само у основним цртама. Ипак, то је први покушај неке црногорске библиотеке да једно поље свог дјеловања обради и представи језиком и методама савремене вебометрије и библиотечке статистике.

Библиотеке очима корисника: анкетно испитивање корисника јавних библиотека Црне Горе

У раду су анализирани резултати анкете „Библиотеке очима корисника“, која је спроведена међу корисницима јавних библиотека у Црној Гори крајем 2018. године. Према расположивој документацији, ово је прво испитивање спроведено међу корисницима јавних библиотека у Црној Гори. Спроведена анкета јасно указује на то да се стање у јавном библиотекарству државе може промијенити само увођењем нове комуникационе парадигме, која је заснована на употреби савремених медија и технолошких достигнућа.Дигитално окружење има директан утицај на организацију рада у јавним библиотекама и развој нових корисничких сервиса. Циљ анкете је да се, на основу конктретног става корисника о библиотечким производима, установи актуелно стање, дају предлози за унапређење и афирмирмaцију рада јавних библиотека. Смјернице за увођење и интеграцију савремених технолошких иновација у раду јавних библиотека морају бити засноване на примјерима добре праксе библиотечко-информационих система развијенијих земаља Европе.Друштвени циљ спроведеног истраживања је да резултати буду од користи Националној библиотеци „Ђурђе Црнојевић“, Министарству просвјете, науке, културе и спорта, локалним самоуправама, културним посленицима и стручној јавност, а све у циљу спровођења конкретних активности у процесу обезбијеђивања услова за модерно функционисање народних, градских, односно јавних библиотека у Црној Гори.

Библиотека манастира Каленић и Ризница Епархије шумадијске

У раду је представљена најстарија рукописна и штампана културна заоставштина манастира Каленић. Истраживањем које је спроведено у оквиру заједничког пројекта Архијерејског намесништва беличког и Народне библиотеке у Јагодини, Оживљавање прошлости за будућност – рукописне и старе штампане књиге на територији Поморавског округа, утврђено је да се у манастиру Каленић чува изузетно вредно књижно наслеђе Поморавља.У порти манастира смештена је Библиотека и Ризница Епархије шумадијске. Највреднији део фонда библиотеке манастира Каленић представља Фонд старих богослужбених књига у коме се чува 29 књига које, на основу Закона о старој и реткој библиотечкој грађи, испуњавају услове да се прогласе за културна добра од изузетног или великог значаја.Ризница Епархије шумадијске чува највредније експонате богослужбених реликвија са простора Епархије шумадијске. Изузетно богатство Ризнице чине рукописне и старе штампане богослужбене књиге.

Мотив читања на плакатима с краја 19. века у Дигиталним збиркама Њујоршке јавне библиотеке

У ери дигитализације, све већа количина грађе постаје доступна корисницима на вебу. Сходно томе, за потребе прикупљања материјала током приређивања изложбе, припреме предавања, истраживања историје неког народа, живота одређеног сликара, писања блога или постовања твита, неопходне илустрације, фотографије или рукописи могу се потражити на неком од портала са дигитализованом грађом попут Еуропеане, Дигиталне јавне библиотеке Америке и многих других. Овај рад има за циљ да прикаже ток претраживања одабране теме и грађе мотива читања на плакатима на порталу Дигиталних збирки Њујоршке јавне библиотеке, с обзиром на то да је део грађе јавно доступан. Поред многобројних могућности коришћења и дељења грађе за кориснике портала, указано је и на потешкоће у њеном претраживању. Сврха рада је да се из угла библиотекара као корисника, читаоцима приближи функционисање једног портала са дигитализованом грађом, укаже на проблематику њене обраде, видљивости и досупности, као и да подстакне библиотекаре да осмисле идеје и решења за израду што привлачнијих, прегледнијих и кориснику прилагођених портала.