THE PROBLEMS OF SCIENTIFIC DEFINITION AND CLASSIFICATION OF GENRES IN THE SCIENTIFIC FUND

Problems of scientific definition and redefinition of terms, consequently, in accordance with the topic of this scientific paper, are also problems of scientific definition of the term genre and classification of genres in the scientific fund. Defining the term genre is an important scientific-cognitive process, that acquires the essential determinants of the term itself, which have a definiendum and definiens; subject and content value, which includes the whole subject and especially the criteria for classification of the term. In this paper, genetic definitions will include the genesis and development of the concept of genre and scientific-theoretical and methodological directions of various sciences and scientific disciplines. According to temporal and territorial determinants, this paper covers a closer scientific-theoretical and methodological past, as well as modern conditions of scientific communities, both from the former SFRY and other European and wider scientific communities and their paradigms.

РAЗУМЕВАЊЕ АНГЛИЦИЗАМА КОД УЧЕНИКА ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У ОДНОСУ НА СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ ВАРИЈАБЛЕ

Усвајање речи страног, енглеског, порекла може се окарактерисати као уобичајена друштвена појава. Како је за доживљај књижевних вредности неопходно разумевање непознатих речи и израза, припремање учитеља за тумачење текста подразумева предвиђање пројектовања ученика у области лексике, семантике и фразеологије. Англицизми се неретко могу схватати као неосновано употребљене речи које могу успорити процес доживљавања и рецепције књижевноуметничког текста. Управо због тога, главни истраживачки циљ огледа се у испитивању разумевања речи позајмљених из енглеског језика у настави књижевности у четвртом разреду. Истраживање је спроведено на узорку од 80 ђака четвртог разреда основних школа у Косовској Митровици и Звечану. Подаци добијени у истраживању указују да ученици слабо разумеју позајмљене речи и да разумевање истих зависи од школе коју ученик похађа и материјалног статуса породице. Ученици чије су породице бољег материјалног статуса имају веће скорове на тесту разумевања англицизама. Добијени подаци делимично потврђују истраживачке хипотезе.

EDUCATORS’ PERCEPTIONS REGARDING THE INCLUSION OF EXPERTS OF VARIOUS PROFILES INTO THE TEAM FOR INCLUSIVE EDUCATION

Компетенције васпитача последњу деценију прошириле су се и усмериле ка деци са сметњама у развоју, односно на инклузивно васпитање и образовање. У области инклузије деце са сметњама у развоју важну улогу имају: рано препознавање поремећаја, правовремена интервенција, индивидуални образовни план (ИОП) и његова примена у пракси. За израду и примену ИОП-а надлежан је тим за инклузивно образовање. Чланови тима за израду ИОП-а за дете са сметњама у развоју у редовном вртићу су: родитељи или старатељи деце, васпитач, стручни сарадник предшколске установе, лични пратилац детета, дефектолог, педагошки асистент и друге особе према потреби. Кључне речи: деца са тешкоћама у развоју; индивидуализован приступ; музички педагог. Многи аутори са различитих аспеката говоре о значају и примени Индивидуалног образовног програма (ИОП) за децу са сметњама у развоју (Дедај, 2012; Марков и Којић, 2012; Петковић, 2012). Колико је значајан, показује и чињеница да је предвиђен законским прописима. Према члану 3. најновијег Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање из 2018, ИОП се израђује према образовним потребама детета. У зависности од тога постоје три различита ИОП-а, од којих предшколска установа доноси ИОП1 који је прилагођени програм васпитања и учења у коме се планира циљ пружања подршке, прилагођавање и обогаћивање простора и услова у којима се учи, прилагођавање метода рада и средстава током активности у васпитној групи, њихов распоред као и лица која пружају подршку. Остала два (ИОП2 и ИОП3) доносе основна и средња школа. Овде се тежиште ставља на интердисциплинарни приступ, дестигматизацију деце са сметњама у развоју у инклузивном процесу и процена вршњака о инклузивном васпитању и образовању. ИОП има важну улогу у подстицању развоја предшколске деце са сметњама у развоју. У примени индивидуалног образовног програма, значајну улогу има васпитач, који је често и координатор тима за инклузивно образовање (Којић и сар., 2012). Уочљиво је да да васпитачи требају имати компетенције које стичу у оквиру целоживотног учења, а односе се на ИОП са теоријског гледишта и практичне примене. Правилником су дата ближа упутства за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање (Сл. гласник РС, бр. 74/2018). Право на ИОП има дете и ученик, који има потребу за додатном подршком у образовању и васпитању, због тешкоћа у приступању, укључивању, учествовању, или напредовању у васпитно-образовном, или образовно-васпитном раду. Посебно ако те тешкоће утичу на остваривање општих исхода образовања и васпитања, а нарочито ако дете, односно ученик: а) има тешкоће у учењу (због специфичних сметњи учења, или проблема у понашању и емоционалном развоју); б) има сметње у развоју, или инвалидитет (телесне, моторичке, чулне, интелектуалне, вишеструке сметње, или сметње из спектра аутизма); в) потиче, односно живи у социјално нестимулативној средини (социјално, економски, културно, језички сиромашној средини, или дуготрајно борави у здравственој, односно социјалној установи); и г) из других разлога остварује право на подршку у образовању. Да ли ће права детета на ИОП бити остварена зависи од низа фактора, а један веома важан је сагласност родитеља да дете буде обухваћено планом и оспособљеност васпитача. Циљ истраживања је идентификација процена васпитача о потреби спровођења процедура раних интервенција за подршку инклузији, анализа и примена ИОП-а и подршка стручњака разних профила у реализацији инклузивног васпитања и учења у дечјим вртићима, те примена добијених резултата у даљим модификацијама практичних метода за постизање оптимизације инклузије у дечјем вртићу. Узорак чини 70 васпитача запослених у дечјим вртићима на подручју Кикинде, Сомбора, Зрењанина и Београда. Сви васпитачи обухваћени истраживањем имају претходно искуство у раду са децом са сметњама у развоју и учествовали су у изради педагошких профила за ову децу и ИОП-а. Техника коју смо користити у овом истраживању је анкетирање. Анкетом смо идентификовали мишљења васпитача о главним темама везаним за истраживање. Метода коришћена у истраживању је дескриптивна. Основни инструмент истраживања је Упитник за васпитаче, који је прилагођен овом истраживању. Пре конституисања Упитника спроведено је пилот истраживање на узорку од 20 васпитача. Сам Упитник састављен је од листе са 12 пажљиво изабраних, јасно и правилно формулисаних питања, конструисаних у циљу спровођења овог истраживања. Испитаници су у Упитнику имали простор предвиђен за додатни коментар. Налази истраживања показују да већина васпитача сматра да је подршка потребна свим учесницима инклузије. Васпитачима је потребна стручна подршка, како би они могли деци са сметњама у развоју да омогуће што квалитетније васпитање и образовање од најранијег периода. Васпитачи треба добро до познају типични развој, у циљу да препознају развојне тешкоће код деце. Рана интервенција, уз широк дијапазон стручњака различитих струка, такође се код испитаника идентификује као потреба за што квалитетнијем инклузивном васпитању и образовању. Подршка је у инклузији незаобилазна, како у реторичком, али најпре у прагматичном смислу и деловању. Исту прво треба дати родитељима, како би они након сазнања у правом тренутку прихватили развојну сметњу детета и предузели све мере, да би оно било обухваћено раном интервенцијом. Такође ако родитељ уписује своје дете са развојним сметњама у редовни вртић или школу, онда је и тим установама потребна одговарајућа и професионална подршка од стране стручњака дефектолошке и медицинске струке. Родитељу треба дати подршку и усмерити га да дете упише у редовну (примена прилагођеног ИОП-а), или у школу за ученике са сметњама у развоју (примена измењеног ИОП-а). Ово истраживање може да послужи као идеја истраживачима да у блиској будућности испитају: проблематику раног препознавања развојних тешкоћа од стране васпитача, обухваћеност деце са сметњама у разоју раном интервенцијом у односу на број деце која имају развојне сметње, примену и ефекте примене ИОП-а, укљученост стручњака различитих струка у инклузивне тимове. Правовременом, професионалном и целовитом подршком, са установљеним процедурама и адекватним средствима од стране разних стручњака, могуће је обезбедити подршку деци са сметњама у развоју. Системским мерама превазићи ће се проблеми са којима се деца са сметњама у развоју срећу и обезбедити флексибилно окружење за њихов оптимални развој.

ОД ТЕРМИНОЛОШКЕ ДИЛЕМЕ ДО СУДСКЕ ПРАКСЕ У ВЕЗИ СА НАЗИВОМ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ТРГОВИНA ЉУДИМА

Предмет рада је трговина физичким лицима односно људима. Нехумано и деградирајуће поступање, суровост и искоришћавање тешког положаја појединца чини ово понашање, ово кривично дело, апсолутно неприхватљивом друштвеном појавом, јер у суштини поништава достигнути ниво поштовања људских права, пре свега људско достојанство и физички интегритет сваке жртве. Основни циљ рада јесте да се докаже да је трговина физичким лицима – људима, али и посебно осетљивом категоријом – децом присутна у нашем друштву, на простору наше државе и да жртве ове појаве можемо бити сви ми, наши најближи, чланови наших породица. Ангажованост међународне заједнице и напори које све државе улажу за сузбијање ове појаве јасно апелују колико су њене реперкусије негативне на живот и опстанак људи као самосталних и слободних грађана. У првом делу рада направљена је терминолошка разлика између појма физичко лице и свих осталих појмова који се користе као његови синоними. Следећи део рада посвећен је дефинисању трговине људима у међународном и националном праву и анализи упоредноправне регулативе у овој области. Истраживање фреквенције трговине људима и трговине малолетним лицима ради усвојења на целокупној територији Републике Србије у једанаестогодишњем периоду обухватио је последњи део рада и кроз истраживање судске праксе указује на тренутно стање ове појаве у нашем друштву и држави.

ШКОЛА СЕНЗИТИВНА НА ТРАУМАТИЧНА ИСКУСТВА ДЕЦЕ

У овом чланку представићемо појмове негативних искустава у детињству и трауме, а размотрићемо и какав је утицај трауматизације на способност деце да уче. Трауматизација која се догађа на најранијем узрасту, може узроковати негативан утицај на развој мозга и когнитивни развој детета. Код деце школског узраста проблеми са концентрацијом и умањена способност да мирно седе и прате наставу, могу дугорочно водити ка проблемима у постизању школског успеха, саморегулацији, као и тешкоће успостављања и одржавања односа са вршњацима и одраслима. У школи сензитивној на трауматична искуства деце, наставно и ваннаставно особље зна у каквим условима живе деца која похађају ту школу, умеју да препознајује знакове трауматизације и разумеју какве последице трауматизација оставља на децу и одрасле. Због тога су обучени како да заштите себе од викаријске трауматизације. Развијањем школе сензитивне на трауматична искуства деце посредно би утицали на повећање образовног постигнућа код деце и младих са искуством трауматизације.

ЕМОЦИЈЕ У ОБРАЗОВНОМ КОНТЕКСТУ И ПРОЦЕНА КВАЛИТЕТА ПОСТОЈЕЋИХ ПЛАТФОРМИ ЗА ОНЛАЈН НАСТАВУ НА ТЕРИТОРИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

У раду је испитативана изражаност позитивних и негативних емоција средњошколаца из Косовске Митровице (Н=100) у току онлајн наставе као и њихова веза са проценама квалитета онлајн платформи за наставу на даљину. Коришћени инструменти: Упитник емоција постигнућа (AEQ), Упитник о процени квалитета постојећих платформи за онлајн наставу (УПКПОН1) и Упитник социодемографских варијабли. Резултати су показали да се током онлајн наставе интензивније доживљавају позитивне емоције (уживање, понос, олакшање) у односу на негативне (бес, анксиозност и досада) те да је најизраженија позитивна емоција уживање, а најизраженија негативна емоција досада. Доживљај позитивних и негативних емоција током онлајн настве не корелира занчајно са школским успехом ученика. Највећи број ученика је за праћење онлајн наставе користио лап-топ, поседовао је интернет адекватане брзине и свој уређај за праћење наставе; ученици су изразили неутралан генерални став према онлајн наставиа, а платформа Goole Meet је нашешће коришћена платформа з апраћење онлајн наставе. Потврђена је значајна повезаност између доживљаја позитивних и негативних емоција и општег става према онлајн настави. Постоји разлика у изражености појединих емоција у току онллаајн наставе с обзиром на пол и врсту средње школе коју ученици похађају.

РЕСАВСКИ ПРАВОПИС У БАРАЊСКОМ ПРЕПИСУ ДУШАНОВОГ ЗАКОНИКА

Радом се покушава утврдити присуство најизразитијих одлика ресавске правописне школе у Барањском препису Душановог законика, насталом у првој четвртини XVI века. Пажња је усмерена на употребу дебелог јер, писање графеме Q на месту које јој по етимологији припада, употребу графеме J у функцији обележавања тзв. редукованог и, бележење гласовне вредности [ја] графемом a, употребу графема j и e за означавање гласовне вредности [је], употребу грчких слова, писање запете и тачке на доњој линији реда у оквиру новијег система интерпункције, те на редовну употребу спирита и акценатских знакова

ТЕОНИМИ, ЕКЛИСИОНИМИ, ХЕОРТОНИМИ, АГИОАНТРОПОНИМИ И ДРУГИ СРОДНИ ОНИМИ У ПОЕЗИЈИ РАДОМИРА АНДРИЋА

Предмет наших истраживања у овом раду су теоними и друга сродна имена мотивисана онимима и апелативном лексиком хришћанског порекла, која су ексцерпирана из песама објављених у књигама Радомира Андрића. Урађена је семантичка анализа и класификација свих теонима, библијских имена, имена црквених (хришћанских) празника, цркава, икона, фресака, агнонима светитеља и других сличних онима. Уз рад је приређен и Речник ономастичких јединица, чију садржину поред аутентичних, правих, имена чине и неаутентична, привидна, неправа имена различитих типова и врста.

МОГУЋНОСТИ РАЗВИЈАЊА МОТИВАЦИЈЕ ЗА УЧЕЊЕ КОД СТУДЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

Циљ рада је био сагледавање интензитета и структуре мотивације за учење код студената Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици, као и као и утврђивање разлике у интензитету интринзичне и екстринзичне мотивације код студената различитих факултета. Осим тога, полазећи од Теорије самоодређења Дисија и Рајана, проучавана је и структура мотивације за учење у два социокултурна подручја: Србије и Хрватске. Истраживање је спроведено током летњег семестра 2017. године у просторијама пет факултета. За испитивање мотивације за учење коришћена је Томас-Милерова скала. Најинтензивнији појединачни мотиватор за учење је «Учим, јер ћу моћи добити/пронаћи бољи посао» и израженије је присуство интринзичног фактора мотивације за учење. Резултати истраживања показују да се сви мотиватори разврставају у два фактора, интринзичне и екстринзичне мотивације, и објашњавају 51.40% варијансе посматраног простора мерења. У нашем истраживању добијена је другачија структура фактора, у односу на резултате истраживања у Хрватској. Мотиватори „... јер једноставно морам“ и „… јер ћу моћи добити/пронаћи бољи посао“ су заменили припадност, у односу на структуру фактора која је добијена на Хрватском узорку испитаника. Oба посматрана фактора мотивације за учење су најинтензивнија код студената Медицинског факултета. Студенти осталих факултета се у интензитету оба фактора мотивације статистички значајно не разликују.

ПОЈАМ ЛОГОСА ОД СТАРОЕГИПЋАНА, ЗАВРШНО СА ФИЛОНОМ АЛЕКСАНДРИЈСКИМ

Тема рада представља појам логоса код одређених мислилаца и појединих философских праваца. Логосу су приписивана многобројна значења у оној мери, у којој је могао бити прихваћен у различитим епохама. Човек је биће заједнице, напретка и узрастања. Своје постајање доживљава у односу са другим. Обузет размишљањем о постојању нечег узвишенијег од себе осећао је непрестану глад у тражењу начина комуникације са вишим силама, приносећи жртву као чин поштовања и понизности.