Aktuelnost Fihteovog poimanja transcendentalnog Ja i psihološkog Ja za savremenu filozofiju duha (II deo)

Autor u radu ukazuje na bitnost osnovnih Fihteovih ideja iz učenja o nauci za savremenu filozofiju duha, kao i na problem određenja svesti i samosvesti. Egologija učenja o nauci vidi Ja istovremeno kao čisto, transcendentalno i logičko, a opet i kao konkretno i indi- vidualno. Time se otvara problematika odnosa Ja i svesti, izražena egološkim i neegološkim shvatanjima, koja igraju bitnu ulogu i u savremenoj filozofiji duha. Prema Fihteovom originalnom uvidu, nemoguće je objasniti samosvest putem predmetne (intencional- ne) svesti – već ju je neophodno konceptualizovati kao sui generis modus svesti u vlastitoj neposrednoj usmerenosti na samu sebe. Ovo shvatanje omogućava da se samosvest više ne objašnjava re- fleksijom, čime se otvara problematika prirode samoodnosa svesti i izvornog dupliciteta sadržanog u njemu, a s druge strane, ukazuje se na ulogu Ja u pre-refleksivnoj (samo)svesti.

Qualia, (Private) Language and Experience

The purpose of this paper is to analyze the relationship between qualia and language. Author will begin with the explanation of the nature of qualia using the negative method (second and third chapter), which will reveal that qualia are neither ontological properties in a traditional sense, viewed as instances of subjective experience, nor that they possess any epistemological value as such. In the fourth chapter, qualia will be confronted with language on the grounds of experience which we understand as holistic. Experience as such is not differential, which means it does not contain subject-object relationship in an ontological sense. Afterwards, phenomenologically analyzed, experience will be shown in two modes: pre-personal and personal. Pre-personal experience as unreflective cannot produce a subject-object relationship and as such is a birthplace of qualia as a stimuli-response structure. On the other hand, the possibility of personal experience depends only on consciousness. Consciousness is an active function of experience which produces the subject-object relationship by objectifying the relations between itself and the other. Such objectification is only possible within the boundaries of language which is constituted as a relationship of meanings; which is to say that without meaning there is no object at all. The final conclusion of the paper refers to the bridge connection between qualia and language (pre-personal and personal) which is established by consciousness.

Ка одговорном родитељству

Књига Како васпитати родитеље - за одговорно родитељство представља резултат вишегодишњег научног рада двије ауторице: проф. др Гордане Будимир-Нинковић и проф. др Весне Трифуновић. Претходних година били смо у прилици да проналазимо многе радове о различитим проблемима породице и породичног васпитања, али монографске студије нису тако заступљене. Ова монографија је објављена током 2020. године, а идеју и саму реализацију пратила је пандемија корона вируса, те ауторице у више наврата анализирају промијењен стил живота под утицајем ове пандемије.

Историја средњовековног света

Прије двије године (2019), издавачка кућа Лагуна из Београда објавила је двотомно дјело Сузан Вајс Бауер (Susan Wise Bauer) под насловом Istorija srednjovekovnog sveta (The History of the Medieval World), које је са енглеског језика превео Дејан Ристић.1 Први том дјела, обима 550 страна, обухвата догађаје од Константинове христијанизације, а завршава се са политичким дјеловањем насљедника пророка Мухамеда, односно описује дешавања у арапском свијету, закључно са шездесетим годинама VII вијека.

Nekoliko aspekata Fihteovog poimanja prirode i uloge transcendentalne apercepcije: Sučeljavanje sa Hegelom

Suprotno Hegelu, koji već u prvim rečenicama Uvoda u Fenomenologiju duha Kantovu filozofiju ograničava predikatima kriticističkog skepticizma i egološkog psihologizma, Fihte pokušava da iznađe filozofske argumente koji bi Kantov transcendentalni sistem, upravo, oslobodili, ili udaljili od takvih ograničenja. Fihteovo nastojanje da se Kantov kriticizam pojmi i saopšti na način koji je oslobođen skeptičkih i psihologističkih preostataka jedno je od lica njegovog razumijevanja duha, a ne slova Kantove filozofije, a jedno od najbitnijih obilježja takvog pristupa leži u posebnostima prisutnim prilikom Fihteovog razumijevanja prirode i uloge transcendentalne apercepcije. U radu ćemo uporediti pojedine elemente Hegelovog i Fihteovog pristupa Kantovoj filozofiji i uputiti na nekoliko bitnih aspekata Fihteovog (ne)egološkog razumijevanja transcendentalne apercepcije, a sve to u svrhu preciznijeg odmjeravanja udaljenosti između Fihteove i Hegelove idealističke pozicije. Konkretno, tvrdićemo da je Fihteov transcendentalni idealizam bliži Hegelovom apsolutnom idealizmu u mjeri u kojoj je Fihteovo poimanje prirode transcendentalnoga Ja udaljeno od egoloških teorijskosaznajnih koncepcija.

History of Pandemics in the Twentieth and Twenty-First Century

This work is the historical analysis of pandemics in the Twentieth and Twenty-first century. It shows that the influenza virus has been responsible for major pandemic outbreaks in the two centuries. The work shows that bacteria and viruses, especially Yersinia pestis and the influenza virus, have been responsible for the outbreaks of major pandemics in recorded history. It carries-out a compre- hensive and extensive analysis of the various impacts of historical and contemporary pandemics like the Plague of Justinian, Bu- bonic plague, Spanish flu, Cholera pandemics and also the novel COVID-19 had on the trajectory of world history. The work shows that such pandemics profoundly affects political, economic, social, religious, technological, health and educational developments in states in the post-pandemic periods. Additionally, this work com- prehensively identified the commonalities among the pandem- ic-causing diseases in the Twentieth and Twenty-first century. It shows, among other things, that pandemic-causing diseases usu- ally strikes in waves and that globalization plays an active role in the transmission of infection in the two centuries. The work concludes by showing that pandemics usually strikes in three waves and based on this assertion the world should be prepared to respond to the second and third waves of the COVID-19.

Od obrazovanja do neobrazovanja: tri teorije

U izdanju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i Akademske knjige Novi Sad, biblioteka MINIMA je 2020. godine objavila knjigu naziva Od obrazovanja do neobrazovanja: tri teorije Vilhelma Fon Humbolta, Teodor V. Adorna i Konrada Paula Lismana. Teorije su preveli, priredili i uvodnu studiju napisali Igor Cvejić i Predrag Krstić, a recenzije su uradili Milica Sekulić, Olga Nikolić i Đurđa Trajković. Knjiga ima 150 stranica i sastavljena je od predgovora, tri prevoda, a na kraju knjige, pobrojana su izdanja biblioteke MINIMA.

Osobine ličnosti i karakteristični obrasci kriminalnog ponašanja počinitelja ubistva u Republici Srpskoj

Cilj ovog istraživanja je ispitati da li postoje razlike među počiniteljima ubistva u odnosu na karakteristične obrasce kriminalnog ponašanja i kakva je njihova veza sa osobinama ličnosti počinitelja. Uzorak su činila 74 ispitanika koja su u vrijeme sprovođenja istraživanja bili na odsluženju kazne u Kazneno-popravnim ustanovama u Republici Srpskoj. U istraživanju su primijenjene skale i upitnici procjene zadovoljavajuće istraživačke pouzdanosti. Dobijeni rezultati su pokazali da postoje razlike među počiniteljima u odnosu na karakteristične obrasce kriminalnog ponašanja. Prvi tip ubica ubija vatrenim oružjem, u zatvorenom prostoru, ne planiraju ubistvo, nemaju ranijih osuda niti saučenika prilikom izvršenja krivičnog djela. Drugi tip ubica koristi hladno oružje, ubija na otvorenom prostoru, imaju saučesnike i planiraju zločin. Oni su imali ranijih osuda i to krivična djela protiv imovine i krivična djela protiv javnog reda i mira. Nema statistički značajnih razlika među dva tipa počinitelja u pogledu osobina ličnosti. Dobijeni rezultati istraživanja mogu unaprijediti saznanja u prevenciji pojave kriminala, kao i u resocijalizaciji počinitelja.

Аксиолошка етика Николаја Хартмана

Рад одређује значај и допринос аксиолошки фундиране моралне филозофије Николаја Хартмана. Хартман намјерава превазићи незадовољавајуће једностране и сукобљене позиције које су вијековима оптерећивале етичку теорију помирењем Ничеовог изазова превредновања вриједности са Кантовим априорним дужностима користећи се материјално-вриједносном етиком Макса Шелера. Феноменолошком анализом моралног искуства Хартман жели изградити етику на објективним аксиолошким темељима. Етику као дисциплину конципира подједнако контемплативно као и нормативно. Својим истраживањем етика мора у пуноћи и разноврсности обухватити све сфере духа који јој доносе материјала. Јединство етике у плуралитету морала налази у њеној аксиолошкој одређености. Вриједности спознајемо априорно емотивистички и оне постоје попут Платонових идеја. Нову скалу вриједности дијели на: фундаменталне вриједности (елементарне вриједности и вриједности добра), основне моралне вриједности (добро, племенито, чистота, обиље искуства), специфичне моралне вриједности или врлине груписане у три етоса како су историјски биле откриване (античким, средњовјековним и модерним етосом). Однос вриједности, по узору на природне науке, уређује законима (слојева и фундирања, супротности и комплементарности, висине и јачине вриједности). Хартман нам нуди упечатљиву картографију вриједносног неба. На крају, поред антиномија које Хартманова филозофија свакако садржи, можемо закључити да је његов допринос аксиологији и етици од суштинског значаја. Савремена етичка теорија која заборавља Хартманову мисао озбиљно је због тога осујећена у својим резултатима.

Први крсташки рат из угла Византије

Крсташки ратови су се одиграли у раздобљу од краја XI до краја XIII вијека. У том периоду се велики број ратника и свештеника, али и трговаца и обичних људи са простора западне Европе населио у Палестини. Судар двије цивилизације, Истока и Запада, је довео и до успостављања врло важне културне и трговинске размјене. Први крсташки рат представља најуспјешнију епизоду из историје крсташких ратова јер је то био једини поход који је успио да оствари свој главни циљ, а то је ослобођење Јерусалима од муслиманске власти и враћање Свете земље у руке хришћана. Овај поход је уједно донио афирмацију и успон папске моћи, као и ширење утицаја папства на подручје источног Средоземља.