УТИЦАЈ НИКЛА НА НЕКЕ МОРФОЛОШКЕ И ФИЗИОЛОШКЕ ПОКАЗАТЕЉЕ МЛАДИХ БИЉАКА

Познавање утицаја никла на процесе растења и развића значајно је због тога што се одређене дозе никла примјењују у циљу повећања приноса као и у заштити од разних болести. Стога је у овом раду проучено дејство различитих концентрација никла (1, 0,1, 0,01 и 0,001 mmol/dm3) на раст биљака, заступљеност фотосинтетичких пигмената и садржај укупног пролина у младим биљкама бораније (Phaseolus vulgaris L.) и кукуруза (Zeа mays L.). Резултати истраживања показали су да су веће концентрације никла (1 и 0,1 mmol/dm3 ) инхибирале раст биљака и биомасу младих биљака бораније и кукуруза, док су ниже концентрације (0,01 и 0,001 mmol/dm3) у медијуму дјеловале стимулативно. Такође, уочен је повољан утицај никла при концентрацији од 0,1, 0,01 и 0,001 mmol/dm3 на садржај фотосинтетичких пигмената код кукуруза, док су на боранију примијењене концентрације дјеловале више инхибиторно. Стрес изазван повећаном концентрацијом никла резултирао је повећаном акумулацијом пролина при чему је већи садржај утврђен код бораније у односу на кукуруз.

МОРФОМЕТРИЈСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЕРИТРОЦИТА КРКУШЕ (GOBIO OBTUSIROSTRIS)

Животна средина врши константан утицај на низ физиолошких и биохемијских процеса у организму, изазивајући одређене промјене тих процеса и функција. Хематолошки параметри, као што су број еритроцита, њихова величина, концентрација хемоглобина, број леукоцита и диференцијална крвна слика, могу дати кључне податке у разумијевању стања организма. Број еритроцита у крви риба сталан је и тијело рибе одржава овај број у оквиру одређених физиолошких граница, захваљујућу активности физиолошких хомеостатских механизама који одржавају равнотежу између процеса стварања и разградње еритроцита. У овој студији извршено је одређивање морфометријских карактеристика еритроцита код врсте Gobio obtusirostris сациљем добијања основних физиолошких карактеристика врсте, као и одређивања степена осјетљивости врсте на промјене у животној средини. У истраживању су кориштене јединке врсте Gobio obtusirostris које су уловљене на ријеци Врбањи на подручју прије самог ушћа у ријеку Врбас. Узорци крви уловљених риба кориштени су за прављење крвних размаза. Укупно је анализирано 11 јединки врсте Gobio obtusirostris, а анализа је обухватала 100 зрелих еритроцита на сваком препарату. Поред зрелих форми еритроцита, анализа је обухватала и младе форме. На основу компарације свих добијених вриједности морфометријских параметара еритроцита врсте Gobio obtusirostris са резултатима студија других аутора може се закључити да су добијене вриједности ниже у односу на поменуте карактеристике код већине других врста фамилије Cyprinidae. Поређењем вриједности морфометријских карактеристика незрелих и зрелих форми еритроцита кркуше утврђене су значајне разлике.

AНАЛИЗА ОТИЦАЈА У СЛИВУ РИЈЕКЕ ТОПЛИЦЕ

У раду су анализирани отицаји у сливу ријеке Топлице. Извршена је анализа климатских игеолошко-морфолошких фактора отицаја. На основу података o протицају са четири хидролошкапрофила на Топлици, израчунати су специфични отицаји, висине отицаја и коефицијенти отицајау периоду 1961–1990. године. Циљ рада јесте приказати на који начин атмосферске падавине укорелацији са литолошким и геоморфолошким карактеристикама детерминишу отицаје упосматраном сливу, односно, приказати однос падавина и отицаја.

ДИФEРEНЦИJAЦИJA РУРAЛНOГ ПРOСTOРA БOСНE И ХEРЦEГOВИНE У КOНTEКСTУ OДРЖИВOСTИ РУРAЛНИХ ГEOСИСTEMA У УСЛOВИMA КЛИMATСКИХ ПРOMJEНA

Рaдoм сe с тeoриjскoг aспeктa и пoтрeбa прaксe рaзмaтрajу рaзвojнe мoгућнoсти и oгрaничeњa, ствaрни и пoтeнциjaлни ризици у кoнтeксту oдрживoсти рурaлних пoдручja Бoснe и Хeрцeгoвинe (БиХ). Рурaлнa пoдручja зaузимajу oкo 90% тeритoриje Бoснe и Хeрцeгoвинe и прeдстaвљajу знaчajaн приврeдни пoтeнциjaл, првeнствeнo у сeктoру пoљoприврeдe, тe шумaрствa, вoдoприврeдe, eнeргeтикe и туризмa. Нaглaшeн гeoдивeрзитeт дeтeрминишe рaзличитe рaзвojнe мoгућнoсти и oгрaничeњa. Дaклe, прoстoр БиХ дифeрeнцирaн je нa мaњe и вишe прoспeритeтнa пoдручja сa спeцифичним рaзвojним прoблeмимa и ризицимa oд кojих су мнoги услoвљeни глoбaлним климaтским прoмjeнaмa. У рaду су издвojeнe физичкo-гeoгрaфскeoблaсти (рeгиje) БиХ, тe нa oснoву aнaлизe њихoвих гeoсистeмa издвojeнe рaзвojнe мoгућнoсти и oгрaничeњa дeфинисaних рурaлних пoдручja. Пoсeбнa пaжњa пoсвeћeнa je издвajaњу рурaлних пoдручja угрoжeних климaтским прoмjeнaмa. Дeфинисaни су кaрaктeр, гeoрaспрoстрaњeнoст и пoсљeдицe врeмeнских нeпoгoдa. Прeдложeни су мeхaнизми идeнтификoвaњa, прaћeњa и прeвeнтивнoг дjeлoвaњa у зaштити рурaлнoг прoстoрa БиХ у услoвимa интeнзивирaњa врeмeнских нeпoгoдa. Нaвeдeнo истрaживaњe у функциjи je дeфинисaњa рaзвojних мoгућнoсти, издвajaњa прoблeмских пoдручja и смaњивaњa пoсљeдицa изaзвaних климaтским прoмjeнaмa, oднoснo зaштитe вриjeднoсти гeoсистeмa рурaлних пoдручja и успoстaвљaњa oдрживoг прoстoрнoг рaзвoja.

MOРФOЛOШКA ВAРИJAБИЛНOСT И ПOЛНИ ДИMOРФИЗAM ШAРEНOГ ДAЖДEВЊAКA (SALAMANDRA SALAMANDRA) СА ПЛАНИНЕ ОЗРЕН

У рaду су прeзeнтoвaни пoдaци o мoрфoлoшкoj вaриjaбилнoсти и пoлнoм димoрфизму шaрeнoг дaждeвњaкa (Salamandra salamandra) сa плaнинe Oзрeн (Рeпубликa Српскa, БиХ). Teрeнскa истрaживaњa прoвeдeнa су тoкoм 2015. и 2016. гoдинe у прoљeће и jeсeн. Укупнo je узоркoвaнo и прeмjeрeнo 56 aдултних jeдинки – 33 мужjaкa и 23 жeнкe. Aнaлизирaнo je 14 мoрфoмeтриjских кaрaктeрa, мaсa тиjeлa и jeднa мeристичкa кaрaктeристикa. Примjeнoм t-тeстa устaнoвљeнa je стaтистички знaчajнa рaзликa измeђу пoлoвa зa мaсу тиjeлa, дужину шaкe, дужину стoпaлa и дужину клoaкe. Нa oснoву aнaлизe брoja нaбoрa сa лиjeвe и дeснe стрaнe тиjeлa устaнoвљeнo je дa тaj брoj вaрирa oд oсaм дo 12, при чeму су нajзaступљeниje билe jeдинкe сa 10 и 11 нaбoрa. Eвидeнтнa je и aсимeтриja у брojу нaбoрa измeђу лиjeвe и дeснe стрaнe тиjeлa – 45% jeдинки имaлo је нejeднaк брoj нaбoрa. У вези са oбojeнoсти дoрзaлнe стрaнe тиjeлaнajзaступљeниje су билe jeдинкe сa дифузнo рaсутим жутим мрљaмa (46%), дoк je у пoглeду oбojeнoсти вeнтрaлнe стрaнe тиjeлa примиjeћeнa нajвeћa зaступљeнoст jeдинки сa жутим мрљaмa (56%). Штo сe тичe oбojeнoсти мaндибулe, дoминирaлe су jeдинкe сa испрeкидaнoм жутoм шaрoм нa oбoду вилицe (63%). Статистички значајне разлике између полова кoнстaтoвaнe су за обојеност вентралне стране тијела и обојеност доње вилице.

ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ВАСКУЛАРНЕ ФЛОРЕ МАЛОГ ПРЊАВОРА (ДОБОЈ, РЕПУБЛИКА СРПСКА)

Флористичка истраживања на подручју Малог Прњавора (Добој, Република Српска) спроведена су током вегетацијске сезоне 2017. године. Укупно је инвентарисано 217 таксона на нивоу врсте и подврсте, који су систематизовани у 160 родова и 63 фамилије. Најзаступљеније фамилије на основу броја врста и подврста су: Compositae (20), Lamiaceae (19), Poaceae (18), Fabaceae (12), Ranunculaceae (11) и Rosaceae (10). Субсредњеевропски флорни елемент био је најбројнији са 50 таксона, а прате га евроазијски (32) и субевроазијски (23). Еколошка анализа показала је доминацију хемикриптофита (49). У флори Малог Прњавора утврђено је постојање 11 адвентивних таксона, док се шест таксона налази на списку биљака за Црвену књигу флоре Босне и Херцеговине.

КАРАКТЕРИЗАЦИЈА АНТИОКСИДАТИВНОГ МЕТАБОЛИЗМА СРИЈЕМУША

Поред тога што још увијек нема значајне комерцијалне употребе Allium ursinum L(сријемуша), ова занимљива биљка доста се користи у народној медицини као и у исхрани. Важноје истаћи да иако је сријемуш у свјежем облику доступан кратак период, његова љековита својствадоступна су током цијеле године у облику екстракта. Циљ нашег рада био је да се урадикарактеризација ензимског антиоксидативног метаболизма свјежих листова биљке сријемуш инеензимског антиоксидативног метаболизма свјежих и сувих листова у етанолном и метанолномекстракту. Наши резултати показали су да различита припрема екстракта сријемуша утиче наквантитативни састав фенолних једињења. Урађена је карактеризација ензимских профиласупероксид дисмутазе (SOD, EC 1.15.1.1), каталазе (CAT, 1.11.1.6) и пероксидазе (POX,EC1.11.1.7) који су показали присуство три CAT и три POX изоформе, док су детектоване двије SODизоформе. Према нашим сазнањима, по први пут су показани изоензимски профилиантиоксидативних ензима листа сријемуша. Моћан антиоксидативни капацитет листова сријемушадобра је предиспозиција за преживљавање биљке у условима различитих врста стреса.

ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ФЛОРЕ НА СЕРПЕНТИНИТИМА У ДОЛИНИ РИЈЕКЕ ЈОШАВКЕ

Теренска истраживања na серпентинитима у долини Јошавке у близини Бање Луке спроведена су током вегетацијске сезоне 2013. i 2014. године. Укупно је констатовано присуство 127 врста и подврста васкуларних биљака. Међу најзаступљенијим фамилијама посебно се истичу Compositae (14,7%), Poaceae (11,8%) и Leguminosae (Fabaceae) (8,7%). У биолошком спектру флоре у долини Јошавке утврђена је процентуална доминација хемикриптофита (52%) и терофита (15%). Биљногеографска анализа потврдила је доминацију евроазијског (19,7%), средњоевропског (17,3%) и субевроазијског (15%) флорног елемента. Констатовано је присуство шест таксона који припадају адвентивним биљакама. На подручју истраживања потврђено је присуство четири ендемичнa таксона: Gypsophila spergulaefolia, Euphorbia serpentini, Stachys recta subsp. baldaccii и Polygonum albanicum. Осим ендемичних, на анализираном подручју забиљежено је присуство неких ријетких биљака као што су: Paragymnopteris marantae, Dianthus giganteus subsp. croaticus, Sclerantus perennis, Thymus praecox subsp. jankae и Noccaea kovatsii.

АНАЛИЗА УСПЈЕХА СТУДЕНАТА БИОЛОГИЈЕ И ЕКОЛОГИЈE СА ПМФ-А У БАЊОЈ ЛУЦИ У ЗАВИСНОСТИ ОД ПРЕДЗНАЊА ИЗ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

Циљ овог рада je да се истражи у којој мјери средње стручно образовање утиче нарезултате постугнуте током студирања биологије и екологије. Посебна пажња посвећена језаступљености предмета биологија, хемија, физика и географија у средњошколском образовањуанкетираних студената и колико је то утицало на постигнуте резултате током студија. Анкетиранису студенти четврте године Студијског програма Биологија и Студијског програма Екологија изаштита животне средине. Установљено је да завршенa средњa школa има утицај на постигнутерезултате студената биологије, док се то није одразило на успјех студената екологије. Може сезакључити да су средње школе у којима су наведени предмети више били заступљени ималезначајнији утицај на постигнуте резултате студената биологије. Студијски програм Екологија изаштита животне средине мултидисциплинарног је карактера, па се студенти на студијама вишесрећу са предметима које нису изучавали у средњој школи, тако да се стечено знање из средњешколе није битно одразило на постигнути успјех ових студената на студијама.

РОБЕРТСОНОВЕ ТРАНСЛОКАЦИЈЕ И ЊИХОВЕ ПОСЉЕДИЦЕ – РЕЗУЛТАТИ ПРЕНАТАЛНЕ ДИЈАГНОСТИКЕ У УНИВЕРЗИТЕТСКОМ КЛИНИЧКОМ ЦЕНТРУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Транслокације су најчешће структурне аберације хуманог хромозомског комплемента. Онесе односе на пренос генетичког материјала са једног хромозома на други, при чему могу битинереципрочне (инсерције), реципрочне и Робертсонове транслокације (РТ). Робертсоноватранслокација врста је транслокације, која настаје као посљедица прекида на два иста илиразличита акроцентрична хромозома (број 13, 14, 15, 21 и 22) у центромери или близу ње и фузијењихових дугих кракова. Носиоци ових транслокација имају 45 хромозома и балансираникариотип. Учесталост РТ у општој популацији је 1:1000. У периоду 2009–2015. годинепренаталном цитогенетичком дијагностиком у Одјељењу за медицинску генетику УКЦ РС,анализирано је 5557 узорака амнионске течности. У 7 случајева откривена је Робертсоноватранслкокација. Од тог броја, 6 случајева (0,11%) било је са балансираним кариотипом, и то у 2случаја (0,04%) између хромозома 13 и 14, у 3 случаја (0,06%) између хромозома 13 и 22 и уједном случају (0,02%) између хромозома 15 и 22. У једном случају (0,02%) утврђен јенебалансирани кариотип, као посљедица РТ између хромозома 13 и 14. У 5 случајева поријеклооткривених РТ у кариотипу плода провјерено је кариотипизацијом родитеља. Утврђено је да су у4 случаја родитељи носиоци РТ, док је РТ између хромозома 15 и 22 настала de novo. Код случајаса небалансираним кариотипом, као и код случаја РТ између хромозома 13 и 22, нисмо испиталиродитеље. Због могућности нераздвајања хромозома у мејози, носиоци РТ, имају велики ризик зачесте спонтане побачаје као и добијање аберантног потомства, стога цитогенетичка дијагностикаима велику улогу у циљу добијања здравог потомства.