Транслокације су најчешће структурне аберације хуманог хромозомског комплемента. Онесе односе на пренос генетичког материјала са једног хромозома на други, при чему могу битинереципрочне (инсерције), реципрочне и Робертсонове транслокације (РТ). Робертсоноватранслокација врста је транслокације, која настаје као посљедица прекида на два иста илиразличита акроцентрична хромозома (број 13, 14, 15, 21 и 22) у центромери или близу ње и фузијењихових дугих кракова. Носиоци ових транслокација имају 45 хромозома и балансираникариотип. Учесталост РТ у општој популацији је 1:1000. У периоду 2009–2015. годинепренаталном цитогенетичком дијагностиком у Одјељењу за медицинску генетику УКЦ РС,анализирано је 5557 узорака амнионске течности. У 7 случајева откривена је Робертсоноватранслкокација. Од тог броја, 6 случајева (0,11%) било је са балансираним кариотипом, и то у 2случаја (0,04%) између хромозома 13 и 14, у 3 случаја (0,06%) између хромозома 13 и 22 и уједном случају (0,02%) између хромозома 15 и 22. У једном случају (0,02%) утврђен јенебалансирани кариотип, као посљедица РТ између хромозома 13 и 14. У 5 случајева поријеклооткривених РТ у кариотипу плода провјерено је кариотипизацијом родитеља. Утврђено је да су у4 случаја родитељи носиоци РТ, док је РТ између хромозома 15 и 22 настала de novo. Код случајаса небалансираним кариотипом, као и код случаја РТ између хромозома 13 и 22, нисмо испиталиродитеље. Због могућности нераздвајања хромозома у мејози, носиоци РТ, имају велики ризик зачесте спонтане побачаје као и добијање аберантног потомства, стога цитогенетичка дијагностикаима велику улогу у циљу добијања здравог потомства.