Квалитет социјалног развоја зависи од утицаја многобројнихфактора, попут породице, школе, вршњака. Добра социјална прилагођеност је предиктордобре друштвене афирмације, док социјално неприхватљиво понашање може иматиутицај на академски, емоционални и бихејвиорални развој дјетета. Циљ овогистраживања је испитивање разлике у социјалном понашању ученика, које посматрамокроз социјалну компетенцију и антисоцијално понашање, у односу на школски успјех.Узорак је чинило 50 ученика са лаком интелектуалном ометеношћу (у даљем текстуЛИО), као екперименталне групе, и 50 ученика типичног развоја (у даљем тексту ТР) каоконтролне групе. У узорак су укључени ученици од 2. до 5. разреда. У циљу добијањапотпуног увида у социјално понашање ученика коришћена је Скала социјалног понашања ушколи – SSBS-2 (School Social Behavior Scale, Second Edition, Merrell, 2002). Резултати супоказали да постоји статистички значајна разлика у развијености социјалнекомпетенције у односу на школски успјех, како ученика са ЛИО (p = 0,005), тако и ученикаТР (p = 0,000). С друге стране, школски успјех није условио разлике у испољавањуантисоцијалног понашања ученика са ЛИО (p = 0,540), док је разлика уочена код ученикаТР (p = 0,001). Добијени резултати потврђују теоријско становиште о важностисоцијалне компетенције у цјелокупном функционисању особе, укључујући постизањепозитивних академских исхода.
СОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ И ШКОЛСКИ УСПЈЕХ УЧЕНИКА СА ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ ОМЕТЕНОШЋУ
