Велике жене у Великом рату: сведочанства о сарадњи знаменитих личности Српске Православне Цркве са женама хуманитаркама

Прошле, 2020. године из штампе је изашла књига Славице Поповић Филиповић, објављена под насловом Велике жене у Великом рату. Реч је о волуминозној публикацији, делу импресивног обима насталом као резултат дугогодишњих истраживања у области културе сећања, историје Првог светског рата, историје медицине и санитета, културне дипломатије, историје сифражетског покрета и хуманитарног и филантропског деловања. Ова књига јавља се као својеврсна круна досадашњег стваралаштва Филиповићеве, која је раније објавила већи број публикација у којима се бавила поменутим темама.

Тајна врлине у Јермином Пастиру и њена улога у изграђивању Цркве и спасењу човека

The intention of the author is to provide a more systematic, not exhaustive, insight into the mystical meaning, place, and role of virtue in the economy of salvation, based on the revelation recorded in the early Christian writing of the New Testament prophet and apostle Hermas – The Shepherd. The author locates the place of virtue in the realism of simultaneous and interdependent building of salvation (of man) and building of the Church as a unique (multidimensional) process. Like very few paternal writings, the Shepherd gives us an explicit conclusion that the virtues are the ones that “hold” and build the Church, “dressing” the faithful in the “clothes,” “powers” and Name of the Son of God. By “dressing” in virtues, Christians achieve that “in the likeness,” they are likened to Christ, thus becoming similar and compatible to each other, thus gaining, as a new genus, a one unique identity. That is why the Church, which is being built as the Tower of Salvation, is composed of a multitude, by repentance and virtue shaped and ennobled elects (stones), manifesting itself, thus, in a „monolithic“ building, monochromatic white, as from one carved stone. For this reason, the paper aims to re– evaluate the ontological connection of virtue with the Church (ecclesiology).

Игор Ивковић, ур., Зборник радова: 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве у Епархији тимочкој

У редовима који следе сажето ће бити приказан садржај зборника који је приређен поводом значајног осмовековног јубилеја аутокефалности Српске Православне Цркве. У овом издању је сабрано тринаест научних радова, један приказ догађаја и два приказа књига. Аутори текстова настојали су да систематизују постојећу грађу која се тиче црквене прошлости на простору Тимока и Крајине, затим да поставе нове проблеме као и да понуде нека решења. Обрађене теме су бројне и обухватају области историје, археологије и уметности. Мултидисциплинарни приступ, овде често примењиван, утицаће на студиозност истраживачке мисли. Неће бити сувишно поменути и то да је већина истраживача својим биолошким пореклом са простора који истражује, на којем егзистира и ствара. Постојеће историјске чињенице аутори су, као сукцесори једног почасног скупа научника, поткрепљивали наводима старије литературе, већ широко прихваћене, дајући посебан акценат истраживачком раду и научном доприносу историчарке уметности Бранке Кнежевић (1922–2021). Ништа мање су показали стваралачку живахност и истраживачку проницљивост те су показали нове правце у проучавању богатог, али још увек недовољно елаборираног, духовног и културног наслеђа у овом делу наше земље. Разноврсном фокусу аутора нису измицале ни личности и догађаји, нити топоси, који год период био у питању: касна антика, средњи век, нови век или савремено доба, при чему је истакнуто интензивно преплитање верских и културних утицаја. У свему томе се сублимира свештена историја Цркве у Тимочкој Крајини, која на том простору постоји од периода раног хришћанства па до наших дана.

Mato Zovkić, Jakovljeva poslanica: Prijevod i komentar

Научни коментари на библијске књиге представљају перманентни дефицит у теолошкој литератури на језицима народа Западног Балкана. Иако су коментари у патристичко доба били фреквентни медијум за посредовање библијске поруке, те узимајући у обзир чињеницу да на Западу, па и у Грчкој, постоје многобројне научно профилисане едиције коментара на све књиге Библије, у нашим срединама коментар као књижевни жанр није нашао одговарајуће место у библијским студијама. Стога је појава једног коментара попут овога, о коме ће надаље бити речи, велики догађај не само за средину аутора и његових непосредних реципијената, већ и за целокупну Библистику Западног Балкана. Нарочито је важно нагласити да се ради о презентацији вишедеценијског рада, како научно- истраживачког, тако и наставно- дидактичког, на једном библијском тексту, и то у најзахтевнијем научном жанру, наиме у форми научног коментара. Мато Зовкић, сарајевски професор Новога Завета у пензији, је својим коментаром на Саборну посланицу Јаковљеву не само испоштовао опште прихваћене научне стандарде савремене Библистике, већ и успоставио смернице и критеријуме за продукцију коментара на библијске списе у срединама у којима то још увек није постала пракса. Особито је значајно да се готово истовремено у суседству појавио још један научни коментар двојице православних теолога, професора др Владислава Топаловића и др Дарка Ђога на Еванђеље по Матеју (Фоча, 2021). Интересантно је да постоји извесна блискост између Еванђеља по Матеју и Саборне посланице Јаковљеве (уп. стр. 31–34). У сваком случају, оба коментара представљају изузетно важне кораке у развоју библијских студија нашег региона.

Хришћанска слобода и модерна слобода: две антропологије

The paper presents the analysis of Christian and modern ideas of freedom. The first part denotes fundamental elements of the Christian idea of freedom as it can be found in the theology of Saint Apostle Paul, notably the idea of liberation from sin, and Paul’s views on how to live this freedom. In the second part, we have the analysis of the key aspects of modernity, such as rationalism, autonomy, and the notion of human rights, and how these ideas influenced the formulation of the modern idea of freedom. In the third part, the Christian and the modern ideas of freedom are analyzed in the light of their fundamental anthropological bases.

Инклюзивность как составляющая богословского подхода святителя Петра Могилы к выражению православного вероучения

In this article, with a few examples of the subjective soteriology of St Peter Mogila, the author reveals such a feature of his theological approach as inclusiveness. Explaining the Orthodox doctrine in his writings, the Metropolitan included in the definition of a number of concepts some terms, expressions and images borrowed from both the Catholic and Protestant sides in order to reveal their content as fully as possible. This was done so that his flock, constantly in contact with other Christian confessions and suffering from proselytism, through comprehension of the familiar terminology could remain and establish itself in the Orthodox faith.

Приказ издавачке делатности Музеја Српске Православне Цркве у Београду у периоду 2017–2021. године

Неоспорна је чињеница да Музеј Српске Православне Цркве у Београду представља једну од најважнијих ризница и изузетно драгоцени музејски простор од ванредног значаја како за нашу помесну Цркву, тако и за европско и светско поднебље нарочито у погледу похрањене духовне, културне и уметничке баштине. Стога не треба да нас чуди што се ова институција определила да реализује веома запажену издавачку делатност у распону 2017–2021. године.

Славољуб Лукић, Бојан Вујиновић и Марко Јанковић, Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека

Монографија Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека објављена је поводом осам вијекова аутокефалности Српске Православне Цркве и 120 година од оснивања Епархије бањалучке Српске Православне Цркве. Издавачи ове монографије су Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, а објављивање је финансијски потпомогнуто од стране Републичког секретаријата за вјере Владе Републике Српске.

Христијанизација Нубијe и везе са Византијом до X века

Indications of the first baptismal endeavors in Nubia can be traced back to the apostolic period. The final baptism of all three Nubian states (Nobatia, Makuria, Alodia) took place in the 6th century. A strong and lasting alliance with Byzantium implied cultural, religious and trade contacts. The historiography is dominated by the theory of the collapse of Nubian- Byzantine ties after the Islamic Conquest of Egypt in the 7th century. The similarity of Nubian society with Byzantine after the seventh century is explained by the theory of memory of Byzantium in Nubia. On the other hand, relying on the Arab-Byzantine sources, the trade relations between Nubia and Byzantium can be traced back to the 10th century. According to Ibn Yahya the Nubians appear as a guard of emperors in Constantinople. The general Byzantine term of the Ethiopians mainly denoted various East African peoples in Byzantine sources. In the tenth century, it is possible to identify Nubians in such mentions.

Лима документ: Крштење, Евхаристија и служба свештенства

One of the most important ecumenical documents — the Lima document (1982), has adopted as a result of a long-term effort of the Faith and Order Commission, and since then it holds the unquestionable primacy among numerous joint documents, both within the seventy- year history of the World Council of Churches, and within the bilateral dialogues of various Christian denominations. But while the Lima document within the “Western Christianity” — especially in the churches of the English and German- speaking areas — is the subject of permanent pastoral and academic discussions, somehow within the Orthodox East — thus, within the context of the Serbian Orthodox Church, too — its proper theological reception is missing. This may be surprising if we take into consideration that, according to the opinion of many contemporary theologians, the Orthodox made an irreplaceable contribution to the creation of the Lima document — the greatest liturgical document of the ecumenical importance so far. The intention of this document was to provide a concrete framework of a (possible) joint (ecumenical) Liturgy, using the Orthodox liturgical rite as a basis. The purpose of this paper is to reactivate the discussion on the Lima topic within the Serbian Orthodox circles, aiming to foster a proper academic reception of this document in Orthodox theology, as well as to contribute to the further development of its content and possible realization of its goals within the ecumenical movement in the future.