Резиме: Дужничка криза у земљама Европске монетарне уније истакла је значај вођења одговорне фискалне политике, посебно у оквиру питања одрживости јавног дуга и солвентности земаља чланица. Општа правила за контролу нивоа јавног дуга, уведена у ЕУ, предвиђају обавезујуће мјере за све чланице када њихов јавни дуг пређе границу од 60% БДП-а, као и правила о максималном износу удјела дефицита у БДП-у. Интензитет дужничке кризе одређен је повјерењем инвеститора које зависи од економских фундамената, али и процјене да ли ће влада досљедно измиривати своје обавезе. Циљ истраживања јесте да утврдимо да ли је однос дуга према БДП-у позитивно корелисан са кретањем каматних стопа на државне обвезнице и да одредимо степен њихове повезаности. На узорку од 17 земаља чланица ЕМУ и временским интервалима преткризног и кризног периода, корелационом и регресионом анализом указујемо на узрочно-посљедичну повезаност наведених индикатора и њихов утицај на солвентност земље. Резултати показују да се у случају кризе јавног дуга услијед повећања каматних стопа на дугорочне државне обвезнице, значајно повећава удио јавног дуга у БДП-у што води расту ризика неплаћања дуга и посљедично несолвентности земаља чланица. Фискални аспект интеграције БиХ, посматрани кроз призму фискалних критеријума ЕУ, показују минимална одступања од референтних вриједности. Међутим, имајући у виду да кретање нивоа јавног дуга, те његово сервисирање, директно зависе од степена повећања/смањења БДП-а, извоза и расположивог прихода за сервисирање дуга, одлуке о даљем задужи- вању морају бити повезане са производним пројектима или финансирањем пројеката који ће допринијети даљем привредном расту и расту конку- рентности.Summary: The debt crisis in the European Monetary Union, emphasized the importance of keeping a responsible fiscal policy, especially in the context of issues of public debt sustainability and solvency of the member countries. Common rules for control of the public debt was introduced in the EU provide for mandatory measures for all Member States when their public debt exceeds the limit of 60% of GDP, as well as rules on the maximum amount of deficit percentage of GDP. The intensity of the debt crisis is determined by the confidence of investors, which depends on economic fundamentals as well as assessing whether the government will consistently meet their obligations. The aim of the research is to determine whether the ratio of debt to GDP positively correlated to movements in interest rates on government bonds and to determine the degree of their coherence. In a sample of 17 EMU member countries and time periods pre-crisis and crisis period, correlation and regression analysis indicate a causal connection between these indicators and their impact on the solvency of the country. Results show that in the event of a crisis in public debt due to the increase in interest rates on long-term government bonds, significantly increasing the share of public debt in GDP, which increases the risk of non-payment of debt and consequent insolvency of member states. Fiscal aspect of integration of BiH observed through the prism of fiscal criteria of the EU show a minimum deviation from the reference value, however, given that the movement of the public debt servicing is directly dependent on the degree of increase/decrease of GDP, exports and disposable income to service the debt, decisions on further borrowing must be associated with manufacturing projects or production projects that will contribute to further economic growth and competitiveness.
THE CRISIS OF 2008 AND THE RISE OF
THE SLOVENIAN CONSOLIDATION STATE